Avgust često donosi najviše temperature, duže boravke napolju, putovanja, gužve, promene ritma i veći rizik od dehidratacije. Iako se malaksalost, glavobolja ili pad energije često pripisuju “običnom letnjem umoru”, pojedini simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije stanje.
Visoke temperature ne opterećuju samo starije osobe i hronične bolesnike. One utiču na ceo organizam, krvne sudove, srce, pritisak, disanje, nivo tečnosti i elektrolita. Zato je važno znati kada je dovoljno rashladiti se i odmoriti, a kada je potrebno javiti se lekaru.
O tome kako vrućina utiče na organizam i koje simptome ne treba ignorisati govori dr med. Tijana Petrović, lekar specijalista interne medicine, MediGroup.
Šta se dešava u telu kada smo izloženi visokim temperaturama?
„Visoke spoljne temperature i povišena vlažnost vazduha, čemu smo često izloženi tokom letnjih meseci, mogu uticati na naše zdravlje. Pri visokim spoljnim temperaturama naš organizam teži da se rashladi i da sačuva normalnu telesnu temperaturu od 36,5 do 37 °C. U cilju rashlađivanja dolazi do širenja krvnih sudova, povećanog protoka krvi kroz kožu, kao i do pojačanog znojenja i gubitka tečnosti i elektrolita”, objašnjava dr Petrović.
Kako navodi, sve to može uticati na pad krvnog pritiska, dodatno opterećenje srca, ubrzan srčani rad i dehidrataciju.
Kod osoba koje boluju od kardiovaskularnih bolesti mogu se pogoršati anginozne tegobe, simptomi i znaci srčane insuficijencije, a mogu se javiti i poremećaji srčanog ritma. Kod pulmoloških bolesnika može se pogoršati osećaj otežanog disanja i pojačati zamaranje.
Kada letnja malaksalost nije bezazlena?
Tokom vrelih dana mnogi osećaju umor, slabost ili pad koncentracije. Ipak, postoje simptomi koje ne treba čekati da “prođu sami”.
„Ukoliko se tokom ili nakon izlaganja toploti jave jaka glavobolja, povišena telesna temperatura, mučnina i povraćanje, malaksalost ili grčevi u mišićima, treba obratiti pažnju. Takođe, ukoliko se jave bolovi u grudima i/ili otežano disanje, potrebno je javiti se lekaru”, ističe dr Petrović.
Poseban oprez potreban je kod simptoma koji mogu ukazivati na toplotni udar.
„Treba naglasiti i da je toplotni udar životno ugrožavajuće stanje, sa telesnom temperaturom preko 40 °C, i da je potrebno što pre javiti se lekaru”, dodaje dr Petrović.
Ko je najugroženiji tokom avgustovskih vrućina?
Najugroženije grupe su deca, trudnice i stariji ljudi, kao i osobe koje boluju od kardiovaskularnih i plućnih bolesti, dijabetes melitusa i drugi hronični bolesnici.
Pod povećanim rizikom su i osobe koje rade na otvorenom, kao i oni koji duže borave u zagrejanim prostorijama.
Kako razlikovati običan umor od ozbiljnijeg stanja?
Jedna od najčešćih dilema tokom leta jeste da li su simptomi posledica prolazne iscrpljenosti ili znak ozbiljnijeg problema.
„Ukoliko se tegobe povuku u roku od pola sata do sat vremena od trenutka kada se rashladimo, najverovatnije se radi o običnoj iscrpljenosti od vrućine. Ukoliko se jave povišena telesna temperatura, glavobolja, mučnina, povraćanje, smanjeno ili obilno znojenje, vrtoglavica ili poremećaj svesti, treba razmišljati o toplotnoj iscrpljenosti i toplotnom udaru”, kaže dr Petrović.
Kako se zaštititi u najtoplijem delu leta?
Tokom dana sa ekstremno visokim temperaturama trebalo bi izbegavati boravak napolju u najtoplijem delu dana, od 10 do 17 časova, kao i direktno izlaganje suncu. Savetuje se rashlađivanje prostorija u kojima boravimo.
Potreban je redovan unos tečnosti, kao i češći, manji i lakši obroci. Garderoba bi trebalo da bude svetla i od prirodnih materijala, a glava pokrivena šeširom ili kačketom.
Ukoliko smo u prilici, organizam treba dodatno rashladiti tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi.
Letnji umor ne mora uvek biti razlog za brigu, ali simptome poput bola u grudima, otežanog disanja, visoke temperature, vrtoglavice, povraćanja ili poremećaja svesti ne treba ignorisati. Ako se tegobe ne povlače nakon rashlađivanja i odmora, potrebno je javiti se lekaru.
