Teško se koncentrišete, zaboravljate skorašnje događaje ili imate osećaj da razmišljate sporije nego ranije? Ovakve tegobe često pripisujemo stresu, premoru i nedostatku sna, ali ponekad mogu biti znak da je potrebno proveriti zdravlje mozga.
Povodom Svetskog dana mozga, dr Marija Đorđević, specijalista neurologije iz MediGroup sistema, objašnjava kada zaboravnost postaje razlog za pregled, koje glavobolje ne treba ignorisati i kod kojih simptoma je neophodna hitna reakcija.
Kada simptomi nisu samo posledica stresa?
Mnogi ljudi tegobe poput smanjene koncentracije, otežanog održavanja pažnje, zaboravnosti, usporenog razmišljanja, glavobolje ili vrtoglavice pripisuju stresu, premoru, nedostatku sna i ubrzanom načinu života.
Međutim, ukoliko simptomi traju duže vreme, postaju izraženiji ili počnu da utiču na svakodnevno funkcionisanje, radnu sposobnost i kvalitet života, potrebno je potražiti savet lekara.
Neurološki pregled može pomoći da se na vreme otkriju ili isključe neurološka i druga zdravstvena stanja koja se mogu ispoljiti upravo kroz ovakve tegobe.
Kada zaboravnost postaje razlog za pregled?
Povremena zaboravnost, rasejanost ili osećaj „mentalne magle“ mogu se javiti i kod zdravih osoba, posebno u periodima stresa, premora, nedostatka sna ili emocionalnog opterećenja.
Međutim, razlog za pregled postoji kada ove tegobe postanu učestale, pogoršavaju se ili počnu da utiču na svakodnevni život i radno funkcionisanje. Posebnu pažnju treba obratiti ako osoba teško usvaja nove informacije, zaboravlja skorašnje događaje, ponavlja ista pitanja, ima probleme sa organizacijom obaveza, teško pronalazi odgovarajuće reči ili promene prvo primete članovi porodice.
Važno je naglasiti da ovakve tegobe ne znače automatski demenciju niti nužno ukazuju na ozbiljno neurološko oboljenje.
Koje glavobolje ne treba ignorisati?
Većina glavobolja nije posledica ozbiljnog oboljenja i najčešće se radi o migreni ili tenzionoj glavobolji. Ipak, postoje određeni znaci upozorenja koji zahtevaju hitnu ili ubrzanu neurološku procenu.
Posebnu pažnju zahtevaju iznenadne i veoma jake glavobolje koje nastaju naglo, nove glavobolje nakon 50. godine života, glavobolje koje se postepeno pogoršavaju, koje bude osobu iz sna ili se javljaju pri kašljanju, napinjanju ili fizičkom naporu.
Hitnu procenu zahtevaju i glavobolje praćene povišenom telesnom temperaturom, ukočenošću vrata, poremećajem govora ili vida, slabošću ruku ili nogu, poremećajem svesti ili epileptičkim napadom.
Simptomi kod kojih ne treba čekati
Svaki iznenada nastali neurološki simptom zahteva hitnu medicinsku procenu. Posebno su alarmantni nagla slabost ili utrnulost jedne strane tela, spušten ugao usana, poremećaj govora ili razumevanja govora, nagli gubitak vida ili pojava duplih slika, iznenadna nestabilnost pri hodu, poremećaj svesti, prvi epileptički napad u životu ili iznenadna, veoma jaka glavobolja.
Ovi simptomi mogu ukazivati na moždani udar, epileptički poremećaj, infekciju centralnog nervnog sistema, krvarenje ili druga ozbiljna neurološka stanja. Zato ne treba čekati da tegobe spontano prođu, već je potrebno odmah potražiti medicinsku pomoć.
U neurologiji važi pravilo: „Vreme je mozak.“
Kako svakodnevne navike utiču na mozak?
Zdravlje mozga u velikoj meri zavisi od životnih navika. Kvalitetan san omogućava oporavak nervnog sistema, obradu informacija i očuvanje pamćenja. Dugotrajan nedostatak sna može negativno uticati na pažnju, raspoloženje i sposobnost koncentracije.
Redovna fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju, podstiče neuroplastičnost -sposobnost mozga da stvara i jača nove veze i doprinosi očuvanju kognitivnih funkcija.
Zdrava i uravnotežena ishrana, posebno mediteranski način ishrane bogat voćem, povrćem, ribom, integralnim žitaricama i zdravim mastima, povezuje se sa manjim rizikom od bolesti i stanja koja mogu ugroziti zdravlje mozga.
Prevencija počinje mnogo pre prvih tegoba
Prevencija počinje kontrolom faktora rizika koji mogu ugroziti zdravlje mozga. Redovno praćenje krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoća u krvi, prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i zdrava ishrana predstavljaju najvažnije korake u očuvanju moždanih funkcija.
Podjednako su važni mentalna aktivnost, učenje novih veština, čitanje i održavanje socijalnih kontakata.
„Mozak je centar našeg pamćenja, mišljenja, emocija i celokupnog kvaliteta života. Zbog toga je njegovo očuvanje jedno od najvažnijih ulaganja u sopstveno zdravlje. Čuvajući zdravlje mozga, čuvamo svoje pamćenje, samostalnost i sposobnost da živimo kvalitetan život“, poručuje dr Marija Đorđević.
