Дивљи човек је један од важних ликова европског средњовековног имагинаријума, који
извирује из витешке књижевности, са мапа мунди, грбова и предмета, попут луксузних
кутијица за накит. Кроз контекстуализацију концепта дивљег човека и његову симболичку
улогу упуштамо се у то како су прошла времена гледала на друге и другачије, људе који
нису одговарали норми.
Како питање људскости није само апстрактна тема, фокус ће са широких концепција бити
преусмерен на друштвене групе на средњовековном Балкану које су практиковале
трансхумантно сточарство. Реч је о власима/Власима чији је покретни стил живота био
посматран као другачији у односу на седентарне феудалне заједнице, иако су имали важну
улогу у караванској трговини и повезивању различитих крајева. Уважавајући историјске
изворе и археолошку евиденцију, биће размотрено тумачење других између симболичке
слике света и непосредног свакодневног живота друштава средњовековног Балкана.
