Bombardovanje Srbije od strane NATO-a 1999. godine, koje je trajalo od 24. marta do 10. juna, deo je sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, posebno vezanog za rat u Kosovu.
Ova vojna akcija bila je rezultat eskalacije sukoba između srpskih snaga i albanskih separatista, kao i humanitarne krize koja je usledila zbog nasilja i progonstva civila. NATO je intervenisao bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, navodeći kao razlog potrebu da se zaštite civilni život i spreči humanitarna katastrofa. Tokom bombardovanja, NATO je izveo više od 38.000 borbenih misija, a bombardovani su vojnici, infrastruktura, kao i civilni ciljevi. Posledice bombardovanja su bile teške: veliki broj civilnih žrtava, značajna materijalna šteta, kao i dugoročne posledice po zdravlje stanovništva usled upotrebe osiromašenog uranijuma. Završen je 10. juna 1999. godine potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je doveo do povlačenja srpskih snaga sa Kosova i uspostavljanja međunarodne administracije pod okriljem UN-a.
Ovo bombardovanje ostaje predmet rasprava i kontroverzi, kako u Srbiji, tako i međunarodnoj zajednici, sa različitim tumačenjima njegovih uzroka, opravdanosti i posledica.
