Кampanju o neplaćenom kućnom radu žena.
Skrivena iza zidova porodičnog doma, nalazi se neprocjenjiva sila koja pokreće čitavo
društvo – neplaćeni kućni rad žena. U ovaj rad spadaju svaki fizički i mentalni rad koji
žena obavlja u domaćinstvu, a za koji ona ne dobija nikakvu novčanu nadoknadu, poput
kuvanja, pranja sudova, čišćenja kuće, peglanja veša, brige o deci, starima i bolesnima.
Šta kažu brojke?
Prema „Izveštaju o korišćenju vremena“ Republičkog zavoda za statistiku, žene dnevno
provedu u proseku 4 i po sata, a muškarci oko 2 radeći u domaćinstvu. To bi značilo da žene
troše duplo više vremena na ove obaveze od muškaraca. Zapravo 67,9% žena i tek 11,5%
muškaraca obavlja kućne poslove svakodnevno.
Akademija ženskog preduzetništva, vrednost neplaćenog rada žena procenjuje na 600 dinara po
satu. Žene bi za 4 sata, koliko u proseku obavljaju poslove u domaćinstvu, trebalo da zarađuju
2.400 dinara dnevno. Kada se uzme u obzir da žene ove poslove obavljaju svakodnevno, čak i
vikendima i praznicima ta dnevnica bi trebalo da se pomnoži sa 30 dana. To bi značilo da bi
mesečna zarada za obavljanje kućnih poslova iznosila 72.000 dinara, a na godišnjem nivou,
864.000 dinara. Ženski neplaćeni rad u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije iznosi 21,5%,
što znači da čak jednu petinu domaće ekonomije na svojim plećima drže žene.
Društvo, rod i rad
Istorijski gledano, društvo je na različite načine posmatralo ženinu ulogu u zajednici. Vekovima
se pretpostavljalo da je briga o domaćinstvu i drugima ženski posao i da su i veštine održavanja
domaćinstva prirodno ženske osobine, nešto što, iz tog razloga, žene rade bolje i spretnije od
muškaraca.Žena je ograničavana na sferu privatnog, dok je muškarcima bila dostupna javna,
politička i poslovna sfera. To je kreiralo nejednaku podelu rada u društvu i patrijarhalno
podeljene rodne uloge, pri čemu je posao fizičkog i mentalnog rada u domu ostao ženski,
neplaćen i neprepoznat.
Učvršćivanju rodnih uloga doprinose masovna kultura, mediji i kulturološke norme. Reklame
za kućnu hemiju, pelene i posuđe, serije i filmovi koje gledamo, igračke koje kupujemo
devojčicama i dečacima utiču na podsvesno usvajanje predrasuda i formiranje stereotipne slike
o sebi i drugima.
Ovakva podela rada, nije naškodila samo ženama. Muškarci koji odrastaju vaspitavani da je rad
u kući ženski posao ostaju uskraćeni za razvoj bitnih veština koje omogućavaju samostalan
život. Osim toga, iako su u manjini, muškarcima koji većinski obavljaju kućne poslove ili brinu
o bolesnim i starim članovima porodice i deci, nepriznatost i neprepoznatost kućnog rada šteti
takođe.
Iako se za samo jedan vek situacija dosta popravila i sada je raspodela rada u domaćinstvu u
značajnoj meri bolja, određene predrasude prenose se i dalje s kolena na koleno, ostavljajući
pitanje neplaćenog kućnog rada i dalje otvorenim.
Imamo li svi istih 24h – Veza neplaćenog kućnog rada, nasilja i društveno osetljivih grupa
Mnogim ženama neplaćeni i neprepoznati rad u domaćinstvu otežava izlazak iz nasilnog
odnosa. Nasilnici koriste privilegije, nejednaku raspodelu moći i ženinu ekonomsku zavisnost
da je zadrže u nasilnom odnosu. Kada je žena vezana za domaćinstvo, nasilnik ima veću
kontrolu nad njenim kretanjem i finansijama. Ženi koja nema zaposlenje teže je da napusti
nasilnika, promeni sredinu ili iznajmi stan. Ako je dugo bila domaćica i nema radnog iskustva,
pronalazak posla joj može biti znatno teži.
Žene sa sela, žene koje žive u siromaštvu, Romkinje, samohrane majke, žene koje brinu o starim
ili bolesnim licima, majke dece sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju, pored drugih
svakodnevnih obaveza i briga, moraju da izdvajaju vreme za održavanje domaćinstva. Tako ne
preostane vremena za lični razvoj, ekonomsko osnaživanje ili odmor, što ostavlja posledice na
njihovo fizičko, mentalno i psihičko zdravlje.
Zakoni, pravilnici i svest opšte javnosti
Pravilnik o metodologiji za obračunavanje neplaćenog kućnog rada donet na osnovu Zakona o
rodnoj ravnopravnosti, stupio je na snagu u martu prošle godine i od tog dana neplaćeni kućni
rad u Srbiji zvanično je postao priznat, a Srbija je prošle godine počela da razmatra i
garantovanu penziju, koja bi se isplaćivala svima,bez obzira na prethodno zaposlenje. Međutim,
iako je Pravilnik zvanično na snazi, malo ljudi upoznato je sa postojanjem takvog dokumenta.
Osim toga, postavlja se pitanje da li je za takav poduhvat kakav je isplata novčane nadoknade
za rad u domaćinstvu, potrebno da ovu vrstu rada priznaju i Zakoni o radu, invalidskom i
penzijskom osiguranju. Još jedno bitno pitanje je nivo rodnog budžetiranja, to jest, da li budžet
Republike Srbije u dovoljnoj meru uzima u obzir potrebe građanki i njihov doprinos ekonomiji,
i da li će i kako za to izdvojiti sredstva.
Iz Centra za devojke u Nišu navode da je potrebno da ovaj rad prepoznaju i priznaju pre svega
sami građani i građanke, kako bi mogli da zagovaraju za promene i zauzmu se za ostvarivanje
prava na novčanu nadoknadu. Da bi se na rešavanju problema uopšte valjano radilo, potrebno
je najpre da informisanost, svest i stavovi građana/ki budu na višem nivou. Pre svega, ističe
Centar za devojke, važno je da podela rada u domaćinstvu bude ravnopravnija, a to zavisi od
rušenja rodnih stereotipa, bolje raspodele moći između muškaraca i žena i promene perspektive
iz koje posmatramo rad u kući.
Centar za devojke je iz tog razloga pokrenuo kampanju „(NE)VIDLJIVA – Prepoznajmo
vrednost neplaćenog rada žena u domaćinstvu“. Kampanju je podržala Ambasada Ujedinjenog
Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, posredstvom fondacije Jelena Šantić, kroz program
„Linkuj promenu: Digitalni i kreativni aktivizam na delu”.
Kampanju možete pronaći na Centrovim stranicama na Instagramu i Fejsbuku, pod oznakom

vidimtvojrad.

U koliko želite da podržite kampanju, to možete učiniti deljenjem objava i popunjavanjem kratke ankete o neplaćenom radu.
Centar za devojke je ženska nevladina organizacija osnovama 1998. u Nišu od strane dve
volonterke SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja. Misija Centra za devojke je osnaživanje
dece, devojaka i žena kroz podršku, edukaciju, aktivizam i kreativnost.