Predavanje „Srpski despoti i njihova vlastela (1402-1459)“

„Srpski despoti i njihova vlastela (1402-1459)“ tema je predavanja koje će se održati 16. aprila u Koncertnoj dvorani Centra za kulturu Smederevo sa početkom u 18.30. Govoriće dr Miloš Ivanović, istoričar i viši naučni saradnik na Istorijskom institutu Beograd.
Ulaz je slobodan.

Ovo predavanje bliže će predstaviti odnos srpskih despota i njihove vlastele od 1402. do 1459. kada je prestala da postoji srpska srednjovekovna država. Stefan Lazarević je dobijanjem titule despota avgusta 1402. stekao veliki ugled u odnosu na ostale srpske velikaške porodice. Ova titula mu ipak nije mogla odmah obezbediti potpunu vernost sopstvene vlastele i suprematiju nad Brankovićima. Veći deo vlastele stao je 1409. na stranu njegovog brata Vuka. Međutim nakon što je njegov brat postradao jula 1410. despot Stefan je uspeo da slomi moć krupne vlastele. Od tada pa sve gotovo do pred sam kraj postojanja Despotovine vlastela neće ugroziti neprikosnoveni položaj srpskih vladara.
Nakon prvog pada Despotovine 1439. bilo je uglednih vlastelina koji su nastojali da održe svoj položaj priklanjajući se osmanskom osvajaču. Nakon smrti despota Đurđa Brankovića decembra 1456. došlo je u vladarskoj porodici do podele na protursku i prougarsku struju koja se zapaža i među vlastelom, što ćemo detaljnije pojasniti.
Tokom predavanja biće reči o tome koje su bile obaveze vlastele u korist vladara. S obzirom na opasnost od Osmanlija u tom pogledu došlo je i do izvesnih izmena. Vlastela je i dalje mogla slobodno raspolagati baštinama, ali su joj despoti, čini se, radije dodeljivali posede u proniju koja je bila uslovni tip zemljoposeda, koji se mogao oduzeti u bilo kom momentu. Pojasnićemo i do kakvih je promena došlo u sistemu državne uprave, s obzirom da je njeno funkcionisanje zavisilo od vlastele. Istaknuti pripadnici elitnog sloja uključili su se u ovo doba u unosne poslove u vezi sa rudarstvom, na šta će takođe biti skrenuta pažnja. Svoje duhovne težnje vlastela je i u ovom razdublju iskazivala podizanjem zadužbina. Obrazložićemo i koji su bili glavni vidovi zabave vlastele u Državi srpskih despota.
Dr Miloš Ivanović doktorirao je na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Doktorsku disertaciju Vlastela Države srpskih despota odbranio je 2014. na istom fakultetu.Tokom 2013. i 2014. radio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U Istorijskom institutu radi od 2014. godine. Oblast njegovog istraživanja je istorija srpskog naroda u poznom srednjem veku, a njegov rad u toj oblasti uključuje i više desetina rasprava i stručnih članaka , javna predavanja, kao i monografiju “Dobri ljudi” u srpskoj srednjovekovnoj državi