Naš sugrađanin Zlatko Pajić, avio-inženjer, čovek koji je u svojoj 22. godini mogao svojim znanjem da garantuje bezbednu upotrebu vazduhoplova, koji poznaje svaki šraf helikoptera „Gama“, imao je trnovit put u svojoj prošlosti.
Za sebe kaže da je štreber, odlikaš i da se drži svog sveta, što je ujedno i njegov način opstanka. Okosnica tog sveta je brodomodelarstvo, kojim je počeo da se bavi kako bi preživeo.
U Smederevu je odrastao, tu je pohađao osnovnu školu i matematički smer u Gimnaziji. Završio je Vazduhoplovno-tehničku akademiju u Rajlovcu 1983. godine. Radio je u Zagrebu do 1991. godine, kada zbog nesuglasice napušta vojsku. Po povratku u Srbiju bezuspešno piše molbe za posao. Napisao je oko 200 molbi, ali mu se nijedna vrata nisu otvorila.
UZEO SAM METAR I OTIŠAO NA DUNAV
– Uzeo sam metar, otišao na Dunav, uzeo sve mere jednog čamca, smanjio ga u proporcije i počeo da pravim čamce – kaže Zlatko.
– Čamce sam prodavao u Novom Sadu na sajmu „Art Expo“, po ceni 50 maraka za jedan komad. –
Zlatko je do danas napravio više od 60 modela. Godišnje napravi najviše tri modela. Za izradu jednog modela potrebno mu je između 200 i 500 radnih časova.
– Da bih napravio model, moram da pročitam bar dve knjige o tom brodu. Tako mogu da saznam ko je plovio na njemu, čime su se hranili i mnoge druge detalje. Dok čitam mogu da se uživim, a kasnije i da što što vernije prikažem brod. –
Tvrdi da dobar brodomodelar treba da poznaje 17 zanata!
– Potrebno je da umeš da pročitaš crtež, pa da iz tri različita crteža stvoriš trodimenzionalnu sliku. Takođe, moraš da budeš drvodelja, treba da umeš da sečeš, da šmirglaš – rekao je Pajić.
Dok pravi brod Zlatko „nije tu“.
– Najzanimljivije mi je kada radim pokretne kanape, i kada izvadim klin kako bih jednim končićem mogao da dignem i spustim jedro. –
Po završetku broda kuva se kafa i sipa se rakija. Brod posmatra oko dva sata, a ukoliko primeti nedostatke, zanemari ih.
Nastupaju trenuci kreativnosti.
– Pravim i male brodove. Kada uradim veliki brod, redukujem ga na brod u kokosovom orahu, a zatim uradim još jedno umanjenje na brod u orahu. Imam veliki brod, brod u kokosu i na kraju, orašče. U odnosu na veliki brod koji je rađen po crtežu, kada pravim male brodove dajem sebi na volju pa neka jedra povećam, ili smanjim, ili malo pobegnem od proporcije – kaže Zlatko.
Ove minijature danas se nalaze širom sveta.
JEDINSTVENA KOLEKCIJA
Zlatko trenutno stvara jedinstvenu kolekciju šajki, koje su plovile Dunavom i Moravom od 16. do 18. veka. Ove šajke, zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Društvom za negovanje tradicije Banatske vojne granice, bile su izložene u 2023. godini u Vršcu, Zrenjaninu i Bečeju. Kolekcija trenutno broji 16 šajki, ali Zlatko procenjuje da će biti proširena do kraja godine, te da će u 2025. godini imati 20 šajki.
– Naši šajkaši su bili posebni ljudi. Menjali su obalu, nasipali mrtvaje, sadili vrbe u plićake, gde su se skrivali nakon napada na Turke. Bili su uvek ponosni i Turci su ih se plašili. Komadant Šajkaškog bataljona u Austrougarskoj uvek je bio Srbin. Biti šajkaš bio je ponos. –
JEDINSTVENA BIBLIOTEKA
Zlatko u svojoj biblioteci ima više od 1.500 knjiga o brodovima. Danas je lako pronaći knjige, za razliku od vremena pre interneta, kaže on. U to vreme svaka stranica se kopirala i ljubomorno čuvala.
– To je bilo u doba pre interneta, kada bismo pronašli određenu knjigu svako bi kopirao po nekoliko strana, pa bismo delove sastavljali u celinu. Danas imam jednu ozbiljnu biblioteku i većinu knjiga delim sa ljudima koji se bave brodomodelarstvom. ’
JEDRENJAK „SRBIJA“
– Kada bih mogao, napravio bih repliku rečno-morskog jedrenjaka „Srbija“, koji je 1830. napravljen u Smederevu. –
– Taj jedrenjak je bio fantazija, rečni kapetan je mogao da ga okrene u mestu na reci, zbog sošnog jedra. –
– Kapetan Nikola Kefala ga je napravio od hrasta iz Smedereva, a kako je sam rekao, zbog toga što je pravljen u Smederevu, u vodi je mogao da izdrži 40 godina, dok su drugi brodovi izdržavali do 20 godina. –
– Taj jedrenjak je prvi poneo srpsku zastavu i zbog toga treba da budemo ponosni. –
– Ja bih u Smederevu napravio repliku tog broda u turističke svrhe. –
MIRIS DUNAVA
Zlatko često govori o svom svetu, i o tome koliko je važno ostati u njemu, uz negovanje odgovornosti prema okolini. O neposrednoj okolini govori bez dlake na jeziku, ali dobronamerno.
– Voleo bih da sam Smederevac, a za mene to znači da sednem nedeljom ujutru u „Francusku kapu“, naručim kafu, vidim Dunav i osetim njegov miris. Znam kako miriše Dunav i baš zbog toga moj osećaj prema Smederevu se promenio. Istorija nas ničemu nije naučila. Zbog toga će naš grad jednog dana biti najlepše golf igralište u Evropi. –
Razgovor vodio Tomislav Jelesijević, saradnik portala “Smederevo uživo”.
