Ograničenje rada na određeno vreme jedna je od ključnih stavki radnog prava ,osmišljena da spreči poslodavce da zaposlene godinama drže u nestabilnom radnom odnosu.
Prema važećem Zakonu o radu,jasne granice postoje,a prelazak u stalni radni odnos pod određenim uslovima može nastupiti i po samoj sili zakona.Osnovno pravilo koje nalaže zakon,jeste da ugovor o radu na određeno vreme za iste poslove može se zaključiti najduže na period do 24 meseca(neprekidno ili sa prekidima).Svaki prekid rada kraći od 30 dana ne prekida računanje roka od 24 meseca ,već se periodi rada sabiraju.Ukoliko zaposleni nastavi da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana ,nakon isteka ugovora na određeno,smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme od dana isteka ugovora .Ako poslodavac odbija da prevede radnika u stalni radni odnos nakon isteka maksimalnog zakonskog roka,zaposleni ima pravo da pokrene spor pred nadležnim sudom ili se obrati inspekciji rada.Udruženje za zaštitu prava radnika savetuju da se sačuva sva dokumentacija,,ugovori,kao i dokazi oprisustvu na radnom mestu nakon isteka ugovora.
