ЈЕЛЕНА КАЛАЈЏИЈА
добитница награде „Златна Струна“ 57. МФП „Смедеревска песничка јесен“ (извод из
образложења жирија)
На седници одржаној 29. 7. 2026. године, жири у саставу: Даница Андрејевић, председник, и
чланови Добривоје Станојевић и Александра Љубисављевић, од 126 приспелих рукописа, издвојио
је и наградио „Златном струном“ збирку песама „ДНЕВНЕ РУБРИКЕ“ под шифтом „Табак“
ауторке ЈЕЛЕНЕ КАЛАЈЏИЈЕ из Бијељине.
У најужи избор ушле су збирке „Чекајући метафору“ под шифром „Блуз у седам плакања“ аутора
Милана Лукића из Београда и „Три камерне епистоле са псом и једна без“ под шифом
„Максимилијан III“ аутора Рената Вујачића из Будакола у Мађарској.
Награђена збирка „Дневне рубрике“ Јелене Калајџић нуди нову културу поезије и нови
егзистенцијални глас младих који немају искуство рата, пола и порода, али живе последицама
негативне метаморфозе света. Њена генерација није дотакла смисао, а можда ће стићи последња
времена и она неће створити своје стигме и каноне.
Међутим, ипак то није песимистичка поезија, упркос одсутном Богу и шекспировском осећању да
је пакао празан, а да су сви ђаволи овде. Није песимистичка зато што се осећа ауторкин отпор
таквом стању стварности и иронично-критички однос према друштву. Дневник дневне лирске
рубрике наше ауторке је део цивилизацијског пута литературе од почетка према, нажалост, почетку
краја.
Честитамо песникињи, која је овом поезијом сачувала осећај за праве вредности. Честитамо и зато
што је на својим рукама и на својој души пренела преко тамног времена своју поезију до лирског
празника – нашег микрокосмичког Смедерева.
ЈЕЛЕНА КАЛАЈЏИЈА је рођена у Пакрацу, одрасла у Доњем Милановцу, завршила Гимназију у
Смедереву, а мастер професор књижевности и језика и библиотекар постаје на Филозофском
факултету у Новом Саду.
Ауторка је два двојезична библиотечка приручника Под кровом књиге: друштвена одговорност у
оквиру пословања јавних библиотека (са Бојаном Грујић, 2014) и ,Kреативна конзумација културе
(2017). Ауторка је прве штампане библиографије ЈУ Народна библиотека Филип Вишњић у
Бијељини Унеси драму (2024) којом је отворена и прва стручна едиција БиблиоБитник.
Добитница је више награда у области лијепе књижевности: Новица Тадић (2021) Завода за
проучавање културног развитка Републике Србије, Београд; Милан Ђокић (2022) Центра за развој
савремене уметности; Звонимир Шубић (2022), ГО СПКД Просвјета Сребреница; друге награде на
конкурсима Бибер 04; Бешеновска приношења; Шумадијске метафоре; Специјалну награду за
дјечју фантастику на конкурсу АсОглас издаваштва.
Пише књижевну критику и есејистику.
Објавила двије збирке поезије Прљави Сњешко на усијаној хауби и У мередову, сликовницу
Скровиште за Тајну (Прометеј, 2021) и божићну новелу за дјецу Зима у четири Дуњина доба ГО
СПКД Просвјета Бијељина, хуманитарно за Удружење Бијељинска дјеца сунцокрети.
Заступљена у домаћим и иностраним часописима (Летопис Матице српке; Кораци; Крагујевачко
читалиште; Градина; Теолошки погледи; Свеске…), зборницима (Летеће виолине Милорада
Павића; Визије сигнализма…) и другим гласилима и порталима.
За рукопис романа Спајалица, шест сјемена и перо лауреат је награде Совица Завода за уџбенике и
наставна средства Источно Ново Сарајево и Гордана Брајовић коју додјељују општина Алексинац и
Вечерње новости за 2024. годину, а роман је био у најужим изборима награда Раде Обреновић,
Змајевих дечијх игара, те Душан Радовић Библиотеке Града Београда.
Нестраначка личност. Родитељка четворо дјеце које има са супругом Игором, професором и
писцем.
ЈЕЛЕНА КАЛАЈЏИЈА
Босоного старење
Изујеш се у троли
То је сасвим добра ствар
На наредној станици
Изађеш боса
Твоје се ципелке возају градом
Лудоградом
И колико корака мимо станица
У неким сасвим босим правцима
Толико оне пута препертлају претле
Из десне у лијеву
Из лијеве у десну
Кад пређеш седам свега из рељефне географије
Срешћеш једног бившег младића
Коме се тресе тијело
Загрлићеш га
Пољубити у десно раме
И послати на бетон,
лаконогог
Какав је био прије много станица
Да се врати сасвим исти
Линијом кружном седам пута по
Лудограду.
Обућар код средњих врата
Одузима мјере за босоноги живот
И закрили га чавлима заборава по дрвеном ђону.
Уморне очи наједном виде
уморне ноге наједном обувене
Поведеш их помирљиво разочарана
У сутон Лудограда
Гдје се нећеш срести са собом.
Са или без лијеве пертле.
Много тога што помишљаш у превозу
Занавијек изробија у теби.
Много више од седам пута.
Џезерама
Најљепше у џезу је што никада не знаш шта ће се догодити
Иако познати тонови простор слушања чине сигурним
Али знаш да ће бити добро
Бити са мјером
Бити шаљиво чак
Процуриће као случајна посјекотина и истински трагос!
Биће, биће, да, биће.
У џезу је једино важна присутност.
И чују се све немуште фреквенције
Које саслушају корјенито Ја.
Пођимо на џем сешн, моја мила,
Тамо те можда и погледам у очи,
Па схватиш колико заправо нисмо лијепи скупа,
Али неће бољети,
уз музику не боли,
