Ono što javnost poslednjih dana saznaje o političkim potresima i rasulu unutar vladajuće strukture u Smederevu nije izolovan incident [nova.rs]. To je slika sistema koji gubi kontrolu, a najstrašnije posledice tog raspada trenutno trpe smederevski prosvetari, učenici i roditelji. Pravi primer te pogubne sprege lokalnih moćnika i institucionalne bahatosti odvija se u Ekonomsko-trgovinskoj školi (ETŠ).
Despotija i strahovlada umesto zakona
Dok partijski koordinatori pokušavaju da ugase požare u sopstvenim redovima, unutar ETŠ već dve i po godine vlada potpuna anarhija i bezobzirni javašluk. Pod direktnim patronatom lokalnih moćnika, rukovodstvo škole – direktorka Violeta Đorđević i pomoćnik Vladimir Aleksić – zaveli su otvorenu despotiju i strahovlada. [1]
Umesto poštovanja obrazovnog sistema, na delu je progon: preti se svakome ko misli drugačije, pritisci na zaposlene su svakodnevica, a atmosfera straha služi isključivo kao paravan za prikrivanje ozbiljnih zloupotreba i bezakonja.
Falsifikati i ukidanje smera turističkog tehničara
Vrhunac ove osionosti dogodio se u samom finišu školske godine, kada je javnost stavljena pred svršen čin. Kako bi opravdala svoje planove, direktorka je otišla toliko daleko da je hladnokrvno lažirala izveštaje sa Nastavničkog veća i Školskog odbora. Na osnovu takvih falsifikovanih dokumenata i svesne obmane državnih organa, upućen je zahtev Školskoj upravi za ukidanje smera turističkog tehničara – obrazovnog profila sa dugom tradicijom i ugledom u Smederevu. Zbog ovog otvorenog bezakonja i odbijanja da učestvuje u lažiranju isprava, predsednica Školskog odbora podnela je neopozivu ostavku.
Uprkos ozbiljnim optužbama i sumnjama na klasična krivična dela u finansijskom poslovanju ustanove, prosvetna inspekcija se potpuno oglušila o ove očigledne nezakonitosti. Umesto da hitno pokrene postupak zbog falsifikovanja službenih isprava i zaštiti školu, republička inspekcija svesno ignoriše problem i predmet sramno prebacuje na lokalni nivo. Time se šalje jasna poruka: cilj nije utvrđivanje istine, već zataškavanje javašluka unutar partijske porodice.
Kraj udružene aždaje
Slučaj Ekonomsko-trgovinske škole jasno dokazuje da vlast koja više ne može da kontroliše ni sopstveno članstvo ne može uspešno da vodi ni grad [nova.rs]. Građani, prosvetni radnici i roditelji više nemaju „trpilo” za partijske direktore koji uništavaju budućnost dece zarad ličnih interesa. Dok se sistem pred očima javnosti lomi, postaje očigledno da ovoj udruženoj lokalnoj aždaji nepovratno dolazi kraj.
