U proseku,svake godine u Srbiji život izgubi više od 100 pešaka!U velikom broju tih slučajeva,čak i na pešačkim prelazima,najgori ishod je mogao da bude sprečen-jednom spuštenom nogom sa gasa ili jednim pogledom levo-desno.
Podaci agencije za bezbednost saobraćaja su dramatični-u Srbiji skoro svaki treći dan jedan pešak pogine,a svakog dana bude povređeno sedam pešaka!Statistika pokazuje i da do velikog broja tih saobraćajnih nesreća dolazi zbog toga što su pešaci prethodno počinili neki prekršaj.
Prvi na listi,kao najveći uzrok stradanja pešaka ,je prelazak ulice van pešačkog prelaza.Sledi prelazak ulice,kako je definisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja(ZOBS)” sa ometanom pažnjom,zbog korišćenja mobilnog telefona ili slušalica na oba uveta”.Na trećem mestu je ono što je za pešake apsolutno zabranjeno,ali se ipak dešava-prelazak ulice na crveno svetlo.
Do nesreća dolazi i tamo gde bi trebalo da bude najbezbednije za pešake-na pešačkim prelazima.U masi slučajeva i vozači i pešaci su propustili da urade šta treba.Naime,ZOBS propisuje da vozači moraju da uspore i da budu spremni da stanu kada se približavaju pešačkom prelazu,ali i pešaci imaju obavezu da se uvere da mogu bezbedno da ga pređu.
