И ове године, захваљујући устаљеној сарадњи са филмским фестивалом „Слободна зона”, у Центру за културу Смедерево ће, у оквиру 19. турнеје „Слободне зоне”бити приказани филмови који су били изузетно запажени на глобалној ангажованој филмској сцени. Овогодишњи избор обухвата три играна остварења и један документарни филм. Ради се о филмовима који су освајали највеће награде и/или показали изванредан потенцијал код публике и критике од Берлина до Кана и других великих светских филмских манифестација. Филмови које доноси ревија „Слободне зоне” баве се питањима љубави, идентитета, друштвених неправди, а својим квалитетом улазе у врх филмског стваралаштва. Филмови ће бити приказивани од 20 сати у Концертној дворани, а улаз на све пројекције је слободан.
Играни филм „Увек постоји сутра” (Италија) у режији Паоле Кортелези биће приказан 16. јуна. Публика ће моћи да прати драму смештену у послератни Рим у којем Делија, мајка и супруга, након примања мистериозног писма, руши традиционалне породичне обрасце и жели другачију будућност. Делија је потлачена жена која добија батине због разбијеног тањира, загорелог ручка, сумње да је чоколаду добила од љубавника, или једноставно зато што је свом мужу рекла добро јутро када се пробуди нерасположен. Живи у породици окорелог патријархата, у Италији после Другог светског рата, где чак и остарели и занемоћали отац саветује сина како да туче жену – не пречесто да се не навикне, већ ређе, али јаче, да научи лекцију и зачепи уста. Далија покушава да побегне, а сцене њене чежње за
одласком толико су напете да желите да видите крај свега – на овај или онај начин. Њена ћерка и два млађа сина сведоци су свега што се дешава иза затворених врата подрума у коме живе, а у тренутку када Делија схвати да ће судбина њене ћерке бити иста, она коначно преузима ствар у своје руке.
Добитник Оскара за најбољи документарни филм 2025. године, филм „Ми немамо другу земљу” (Окупирана територија Палестине, Норвешка) , чија ће се пројекција одржати 17. јуна заједнички је редитељски подухват Јувала Абрахама, Басела Адра, Хамдана Балала и Рејчел Сор. Басел Адра је млади палестински активиста из Масафер Јата, који се још од детињства жустро бори против израелског протеривања своје заједнице. Басел документује постепено брисање Масафер Јата док војници униставају домове породица – највећи појединачни чин присилног премештања икад извршеног у окупираној Западној обали. Путеви му се сусрећу са Јувалом, израелским новинаром који постаје његов сапатник у периоду од преко половине деценије док се боре против протеривања, и постају све блискији. Екстремна неједнакост међу њима прогони њихову комплесну повезаност:
Басел који живи под бруталном војном окупацијом, и Јувал који живи слободно. Овај филм израђен у палестинско-израелској копродукцији четворочлане групе активиста,створен је током најмрачнијег, најстрашнијег доба ове области као чин креативног отпора апартхејду и потраге за путем који води ка једнакости и правди. Норвешки играни филм „Ларс је ЛОЛ” редитеља Ајрика Сетера Штордала на
програму је 18. јуна. По повратку с летњег распуста, Аманди је у школи поверен задатак који сматра
друштвеном катастрофом: додељено јој је да буде специјални пријатељ новом ученику Ларсу који има Даунов синдром. Аманда стрепи од привлачења пажње и боји се да би Ларс могао да је осрамоти, нарочито пред њеном симпатијом Адамом. На њено изненађење, њих двоје развијају снажно пријатељство. Ипак, у тежњи да се уклопи у друштво у школи, она скрива њихово пријатељство, чиме води двоструки живот којим издаје и Ларса и себе. Последњи у низу филмова који су на репертоару у оквиру Турнеје Слободне зоне ове године у Смедереву је „Симон са планине” (Аргентина, Чиле, Уругвај), играни филм у режији Федерика Луиса и добитник Велике награде Недеље критике на последњем фестивалу у Кану. Филм ће бити приказан 20. јуна. У потрази за променом у данима када постаје пунолетан, Симон се придружује групи деце са посебним потребама. Они су на ходочашћу, и на том путу почињу да уче Симона како да се опусти и пригрли животна задовољства. Заједно почињу да плове светом који није дизајниран по мери њихових потреба, креирајући сопствена правила
за љубав и срећу. Кроз искуство са овим младим људима, Симонов карактер се мења. Желећи да се и званично придружи групи, прихвата да се подвргне посебном третману како би га прогласили особом са посебним потребама. Међутим, породица га не разуме, а живот му се додатно компликује када се девојчица из групе, Коло, заљубљује у њега и нада романси.
