U romanu Život životinja (u odličnom prevodu Tatjane Latinović), islandska autorka Ejdur Ava Olafsdotir istražuje suštinske teme života i smrti kroz tihu, ali duboko rezonantnu priču o Diji, babici iz Rejkjavika. Ona dolazi iz porodice u kojoj su po majčinoj strani generacije babica — žena koje dočekuju život, a po očevoj pogrebnici – muškarci koji ga ispraćaju. U danima pred Božić, dok se nad gradom nadvija oluja, Dija pronalazi rukopise i pisma svoje preminule baba tetke, nekada čuvene babice poznate po nekonvencionalnim metodama. Taj arhiv postaje okidač za introspektivno i filozofsko putovanje.
Roman funkcioniše kao meditacija o egzistenciji, svetlosti i tami, rađanju i umiranju, te odnosu čoveka prema prirodi i drugim živim bićima. Autorka piše minimalistički, ali sadržajno bogato — tekst je prožet faktografskim podacima, od statistike smrtnosti pri porođaju do zanimljivosti iz sveta životinja, poput ponašanja bonobo majmuna ili usamljenog kita koji peva frekvencijom koju niko ne čuje. Taj racionalni, gotovo dokumentaristički ton daje romanu osećaj objektivnosti, ali i prostor za dublje promišljanje o društvu i pojedincu.
Atmosfera islandske zime — sa dugim mrakom i retkom svetlošću — preslikava se i na emocionalni pejzaž glavne junakinje. Dija, iako svakodnevno donosi novu svetlost na svet u obliku novorođenčadi, i sama ostaje usamljena i svedena, tek delimično uključena u sopstveni život. Njena uloga babice postaje metafora za svetlost koju ljudi mogu međusobno donositi, makar u trenucima rađanja, gubitka ili utehe.
Kritičari su roman opisali kao intelektualno strastven i emotivno suzdržan. Stil je nenametljiv, introspektivan, s fragmentarnom naracijom koja uspeva da predoči dubinu unutrašnjeg sveta junakinje bez patetike ili prenaglašene dramatike.
Za ljubitelje književnosti koja balansira između filozofske refleksije i suptilne emocionalne distance, Život životinja predstavlja promišljeno, smireno i estetski izbrušeno štivo. To je roman o onome što se često ne vidi: o svetlu u tami, tišini pred porođajni krik, i usamljenom glasu koji peva, nadajući se da će ga neko čuti.
Roman je objavljen kao deo projekta Svet u kojem živimo i svet koji ostavljamo za sobom: suočavanje sa antropocenom u okviru programa Kreativna Evropa.
Prevod: Tatjana Latinović
Izdavač: Heliks
