Уторак, 21. 1. 2025.
Концертна дворана у 19.00
ТРИБИНА У ОКВИРУ 36. СМЕДЕРЕВСКИХ СВЕТОСАВСКИХ СВЕЧАНОСТИ
СВЕТИ САВА И ВИЗАНТИЈА
Говори: проф. др Драгољуб Марјановић, професор на Катедри за историју Византије
Филозофског факултета у Београду
Слободан улаз
Свети Сава и Византија је доста широко замишљена тема која има за циљ да обухвати
неке од најзначајнијих елемената византијско српске историје позног 12. и прве половине
- века у доба када је Сава Немањић укључио „свој род“ у византијски православни
културни круг. Неколико битних етапа у том процесу дужег трајања треба издвојити:
Савин одлазак на Свету Гору, замонашење у Ватопеду, подизање Хиландара као
„самосталног и самоуправног манастира” са одобрењем вође православних Римљана –
Византинаца, цара Алексија III Анђела, и оснивање аутокефалне Српске цркве 1219.
године, односно само петнаест година после пада Цариграда у руке крсташа. У том
смислу, јако важан елемент Савине личности и делатности представљају његова путовања
на истоку, у Јерусалим, Александрију и Антиохију као архиепископа српског и
остваривање ширих веза са вођама православних патријаршија кроз које се још једном
поновила божанска икономија – остварење домостроја спасења људског рода, увођењем
Срба као „новог Израиља” у православну васељену.
Драгољуб Марјановић је ванредни професор на Катедри за историју Византије
Филозофског факултета у Београду. Проучава епоху византијског иконоборства као и
византијско- српске везе у 13. и 14. веку са посебним нагласком на историју цркве. До
сада је објавио две књиге: Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short
History of Nikephoros of Constantinople (Amsterdam University Press, Амстердам) и
Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку (Mediterran publishing, Нови Сад), као и
већи број радова на српском, руском и енглеском језику у домаћим и страним часописима.
