Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju Krstovdan.
Sveta Liturgija u Crkvi Svetog Luke na Carini održana je jutros u 9 časova.
O pronalasku Časnog Krsta na Golgoti. Episkop Nikolaj Velimirović u Ohridskom prologu piše da je ovom događaju prethodio obilazak Svete Zemlje. Ko ju je obilazio? Carica Jelena, majka cara Konstantina. Kada je rešila da potraži Časni Krst, jedan Jevrejin joj reče pod prisilom da je zakopan pod Venerinim hramom, kog po naredbi carice porušiše, i u potrazi za jednim krstom pronađoše tri. Koji je Hristov? Pored mesta gde su kopali prođe pogrebna povorka. Patrijarh Makarije, koji je pomagao carici, predloži da se na mrtvaca postave sva tri krsta, jedan po jedan. On ožive kada ga dodirnu treći krst. Poznaše Časni Krst.
Patrijarh Makarije ga zatim postavi i na jednu bolesnu ženu, i ona tog trenutka ozdravi. Patrijarh uzdiže krst i pokaza ga narodu. Episkop Nikolaj Velimirović piše da je narod u suzama pevao Gospode pomiluj!
U pojedinim izvorima zabeleženo je da to beše 326. godine, kao i da je ta godina početak praznovanja Vozdviženja (uzdizanja) Časnog Krsta.
Tri veka kasnije, Persijanci 614. godine osvajaju Jerusalim, uzimaju krst. Posle 14 godina sklopljen je mir između Persije i Vizantije, te je i krst vraćen na čudesan način. Vizantijski car Iraklije rešio je da na svojim leđima vrati krst u Jerusalim. Međutim, u jednom trenutku nešto ga zaustavi, tako da nije mogao ni koraka dalje. Episkop Nikolaj Velimirović piše da je to bio anđeo i da ga je patrijarh Zaharija video. Zaharija je video anđela, kako piše Velimirović, kako sprečava caru, odevenom u raskošno odelo, da ide pod Časnim Krstom. Patrijarh to reče caru, koji je to viđenje razumeo kao poruku da odbaci raskošnu odeću, što on i učini. Bosonog uze krst, nastavi do Golgote i položi ga u hram Vaskrsenja.
Izvor: Ohridski prolog (Episkop Nikolaj Velimirović; Izdavačka kuća “Pravoslavac” Šabac)
