Režija: Elena Bucci
Saradnik na dramaturgiji: Marco Sgrosso.
O predstavi
– Ovidije zamišlja junakinje mita koje nameravaju da napišu pismo svojim muškarcima, govoreći o ljubavi, napuštanju, izdaji. Prvi put u istoriji književnosti imamo posla sa epistolarnim romanom u kome žene upućuju svoju poruku ćutanju i odsustvu drugog. Glas pesnika se prepliće sa njihovim da bi ispričao ceo mit, ali i bacio posebno i često ironično svetlo na sudbinu žena, na njihovu nepravednu patnju, na njihove često ignorisane, razočarane, potrošene osobine. To čini sa ironijom inteligencije i kreacije, istom ironijom koja je održala mnoge žene na njihovom putu, istom ironijom koja umetnike čini stvorenjima bez roda ili identiteta, posvećenim stvaranju i reinterpretaciji najrazličitijih priča i likova bez osuđivanja, pokušavajući da razumeju. Sledeći svetli primer Ovidija koji postaje medij hora često utišanog istorijom, dajemo glas i telo nekim heroinama mita, manje ili više poznatim poput Filide, Enone, Arijadne, Kanake, Fedre i Medeje – navodi se u saopštenju Centra za kulturu Smederevo.
* Tekst ažuriran dva puta
