Kulturno-umentničko društvo „Vuk Karadžić“ iz Osipaonice ugostilo je članove redakcije našeg portala prethodne nedelje, te smo se uz priču sa umetničkim rukovodiocem Dušanom Marjanovićem osvrnuli na poslednje uspehe ansambla, a priču produžili i o velikoj ljubavi prema fokloru koja se decenijama neguje u Osipaonici.
Mogli smo da vidimo zlatnu plaketu koju je dečji ansambl osvojio na Republičkom festivalu dečijih folklornih ansambala Srbije, zlatnu plaketu sa Republičke smotre izvornog stvaralaštva dečijih folklornih ansambala Srbije, kao i zlatnu plaketu sa Republičke smotre folklornih ansambala sela Srbije, održane u selu Kličevac (izvođački sastav ansambla).
„Naše selo ima oko 3.000 stanovnika, a mi imamo 160 članova. Ovo društvo postoji već 75 godina. Uglavnom je najveći deo sela igrao u nekom trenutku folklor, a danas igraju deca starijih igrača, koji su nekada bili u društvu“, istakao je Marjanović.
„Jedan od najvećih izazova u radu društva je animirati decu i dovesti ih. Svakog septembra treba da dovedemo nove školarce u našu školu folklora, a kada ih dovedemo treba da ih zadržimo, kao i da im pružimo kvalitetno odrastanje i mnogo putovanja. Imamo dobru saradnju sa osnovnom školom, pa svakog septembra, neko od članova, uglavnom rukovodioci dečjih grupa, posete školu i održe jedan čas folklora prvacima“, rekao je Dušan i dodao da je, kada govorimo o mestu umetničkog rukovodioca, najteže stati ispred ansambla u kom si nekada igrao i biti autoritet.
Marjanović nam je rekao i šta, prema njegovom mišljenju danas predstavlja folklor.
„Danas je folklor ljubav prema tradiciji koja nam sve više nedostaje, način života. Verujem da je teško razumeti, ukoliko niste igrali folklor, zbog čega mi po dva sata igramo jednu istu igru, i koliko truda ulažemo da bi se došlo do perfekcije u izvedbi. Mislim da je obaveza svakog čoveka, koji želi da se bavi folklorom, dosledno praćenje tradicije i onoga što nam je ostavljeno u amanet“, rekao je Marjanović.
Tradicija se održava pomoću ljubavi, kaže Dušan i dodaje da je neophodna ljubav prema čitavom svom biću, svojim korenima, kao i da nema potrebe za stidom od toga odakle dolazimo.
