Vraćanje čega nema – Ulaz u Smederevsku tvrđavu, danas
Razgovor vodio: Tomislav Jelesijević
Foto: Nenad Pavlović
Pre četiri godine Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo započeo je detaljnije arheološko istraživanje prostora ispred ulaza u Smederevsku tvrđavu, poznatog kao Sektor varoške kapije broj 1.
Reč je o prostoru koji je pogođen eksplozijom koja se dogodila 5. juna 1941. godine, neposredno iza glavnog ulaza. U toj eksploziji uništeno je oko 60 dužnih metara bedema, glavna kapija, kula na ulazu, dok su kule levo i desno znatno oštećene. Posledica toga je da zona poznata kao Sektor varoške kapije broj 1, danas ne izgleda kao ulaz u srednjevekovni grad, a to postaje problematično, ako ga uzmemo u obzir kao neizostavni element prezentacije tvrđave.
U ovom trenutku, sam ulaz u Smederevsku tvrđavu, zbog iskopina, ne predstavlja prijatnu sliku i izaziva nezadovoljstvo građana.
U potrazi za odgovorima kada će ovaj prostor biti uređen, posetili smo v.d. direktora Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo Dejana Radovanovića. On nam je, tokom jednočasovnog razgovora, otkrio da je problem neuređenosti ulaza Smederevske tvrđave, višedimenzionalni problem, kao i to da se aktivno traga za rešenjima.
Započeti radovi 2019. godine otkrili su o samom prostoru daleko više informacija nego sva dosadašnja arheološka istraživanja.
Možda i najznačajnije otkriće je da je eksplozija napravila u Sektoru varoške kapije 1 štetu ne samo u obliku toga da ne vidimo deo koji je nestao, već i da je čitav temeljni deo, koji je očuvan na dubini oko dva metara, pomeren ka gradu i pruzi. Najviše pomereni deo izmešten je otprilike sedam metara u odnosu na prvobitni položaj.
Kako Radovanović ističe, posle tog otkrića, Zavod je tražio da nastavi istraživanja, međutim Ministarstvo kulture nije moglo odmah da obezbedi sredstva već su radovi nastavljeni 2020. godine, ali su istraživanja prolongirana zbog epidemije korona virusa i na 2021. godinu.
„U prvoj fazi uradili smo deo iskopa, a onda smo proširili iskop, koji sad postoji ispred glavne kapije koje nema i gde se nalaze ostaci četvrte topovske kule, koja je činila spoljašnju liniju odbrane Smederevske tvrđave, koja je izgrađena krajem 15. veka“, rekao je Radovanović.
Znatno teže okolnosti vodile su posledično ka težem pronalaženju rešenja buduće prezentacije prostora.
„Osnovni problem je taj što smo naišli na neke probleme koje je teško spojiti u idealnom projektu rekonstrukcije, ali i prikazivanja onoga što je najveća tragedija koju je Smederevo doživelo. Toliko smo se navikli da tog dela bedema nema. Meštani nemaju odnos prema eksploziji, većina ljudi ne zna da se dogodila. Razumljivo je, prošlo je dosta vremena. Nemar prema tom događaju je veliki upravo zbog toga što je negovanje tog sećanja vrlo skromno. Nema ključne stvari, emocija. Bitno je da ih razvijamo, bitno je da ne izgube na svom značaju i postanu samo jedna tačka u vremenu o kojoj povremeno pričamo, ne razumevajući suštinu. Naš poduhvat ima za cilj da rešimo taj ulaz, kao nešto što će predstavljati prvu sliku koju će posetioci i građani Smedereva moći da vide kada dolaze u tvrđavu. Njena funkcija bila bi da promeni odnos prema Smederevskoj tvrđavi i u vizuelnom i duhovnom smislu“, istakao je Radovanović.
Dislocirani temelji samo su deo problema.
„Prvi problem je pruga na koju smo se navikli. Pruga i luka odvajaju grad od tvrđave. Moramo da shvatimo da je ključna stvar da se izmesti pruga. Ovo je višegeneracijska priča, do čije realizacije za sada nije došlo. To je nešto što pravi prepreku, ne samo turizmu, već i životu grada i odnosu ljudi prema tvrđavi, koji bi bio sasvim drugačiji ako zamislimo da jednog dana taj ceo prostor bude jedna zelena parkovska površina. Drugi problem je problem voda koje su konstantne, u vidu podzemnih voda, koje su povećane zbog Đerdapa. Zatim, atmosferske vode, koje se najviše vide kao problem kada padnu velike kiše, pa se voda sa smederevskih brda slije ka centru grada, a posebno ka tvrđavi. Treći problem su velike periodične poplave, koje su neminovnost svih gradova pored Dunava. Osim toga, problem su i neeksplodirana ubojna sredstva koja su razasuta svuda po tvrđavi, a čija je najveća koncentracija u zoni kratera“, rekao je Radovanović.
Tokom prethodnih sezona i istraživanja, tim Zavoda naišao je na više od 20 neeksplodiranih granata raznih kalibara, što je zahtevalo angažovanje ljudi koji se bave detektovanjem i uklanjanjem.
Za sada nije bilo problema, kaže Radovanović, međutim apeluje i da su pojedine granate bile na pola metra dubine od današnjeg terena, što predstavlja rizik, pogotovo kada se organizuje „Smederevska jesen“.
Na sve ove probleme treba dodati i probleme velike ograničenosti ljudskih kapaciteta.
„Nadležnost nad prostorom Smederevske tvrđave ima direktno Republički zavod. Kao teritorijalno nadležan zavod, mi smo neko ko je osnovan 1975. godine sa idejom da se pre svega bavimo Smederevskom tvrđavom. Međutim, naša teritorija se drastično proširila, pa od 1981. godine obuhvatamo ceo Podunavski i Braničevski okrug, teritoriju 11 opština, na kojoj postoji pored 155 utvrđenih i hiljade kulturnih dobara koja su u režimu prethodne zaštite. Uzevši u obzir trenutne kapacitete, pre svega brojčane, sa zavodom koji broji dvanaestoro zaposlenih, svi problemi postaju daleko kompleksniji“, rekao je Radovanović.
Šta sve može biti Smederevska tvrđava, a šta treba
Sa svojih 25 kula, 1500 metara bedema, kulama visokim po 20 i više metara, debljinom bedema od 2 do 5 metara, Smederevska tvrđava ima veliki turistički potencijal. Međutim, ne smemo zaboraviti da je ona prostor u kojoj Smederevci danas aktivno provode veliki deo vremena i pravo je pitanje kako građani žele da je vide u budućnosti.
„Kada pričamo o turizmu, pričamo o nečemu što je idealizovano, zaboravljamo sve ono što je negativno. Interesantno bi bilo da vidimo da li bi Smederevci voleli da prostor u kome žive nasele turisti. U Veneciji na primer Venecijanaca skoro više nema, postala je grad maketa. Ukoliko budemo išli u tom pravcu, nećemo više imati prostor gde se može prošetati, osamiti, uživati. Moramo na jedan pametan i odmeren način da ulazimo u to, i da ne pravimo tvrđavu punu objekata. Potreban nam je jedan uređen prostor, da svako poželi da bude u tom prostoru, da bude besprekorno čist, da ima toalete, dovoljno klupa, prostor u kome može da se uživa i da se organizuju povremeni događaji koji ga ispunjavaju ljudima. Prvi koraci su da je učinimo pristojnim za ljude iz Smedereva, da ljudi tu dolaze, da deca uče našu istoriju o samoj tvrđavi, da imaju mnogo štošta da vide od tog života iz nekog starog vremena i objekata koji su turistički zanimljivi“, rekao je Radovanović.
Kao primer dobre upotrebe prostora u Smederevskoj tvrđavi Radovanović je istakao manifestaciju „Bitka nacija“.
„S leve strane bilo je mnoštvo šatora, gde su ljudi živeli tu nedelju dana, pre i posle čitavog događaja. Došlo je mnogo takmičara, pa su svi oni bili kostimirani, izvodili razne demonstracije, bilo je muzike, hrane. Imali smo živ događaj koji je na pravi način ispunio taj ambijent“, rekao je Radovanović.
Podsetio je i da je „Smederevsku jesen“ potrebno profilisati formom drugačijom od vašarske.
„Treba da bude jedan mnogo promišljeniji događaj, koji će za građane Smedereva biti nešto više od mogućnosti da kupuju na vašaru“, istakao je Radovanović.
Uzevši sve to u obzir, Radovanović smatra da bi moguće rešenje bilo da Smederevo postane sajamski grad.
