U okviru tribine organizovane prošle subote u Crkvi svetog Luke u Smederevu, pod nazivom “O odnosu posta i liturgije”, protojerej-stavrofor Saša Gavrilović ispričao je besedu o postu kao putovanju i o pokretu, kao izrazu života, nasuprot stanju mirovanja, kao izrazu smrti.
Pred okupljenim vernicima protojerej-stavrofor govorio je o postu kao slici putovanja, slici koja ima dve dimenzije – onu koja je namenjena nama samima, i onu koja je namenjena svetu.
“Sve što činimo, pojedinačno, kao hrišćani, i sve što crkva čini, uvek ima dva obraza, ili dve dimenzije. Ništa nije usmereno samo ka nama samima, ili samo ka svetu, jer je na nama odgovornost spasenja nas samih i spasenja sveta u kome živimo. Isto tako i post – ne samo što se kroz njega trudimo da očistimo sebe, već postom nešto i pokazujemo zajednici koja nas posmatra i pita: “Zašto ovi hrišćani poste? Zašto ne jedu? Zašto se muče? Šta im to znači?”
“Kad Hristos govori o sebi, on kaže – ja sam put, istina i život. I Hristos sebe definiše kao put. Naše putovanje jeste sa Hristom i u Hristu, a to znači da je on početak našeg putovanja, da je samo putovanje, kao i cilj putovanja. Tako je zamišljen i post, kao putovanje”, rekao je Gavrilović.
Borba sa vetrenjačama
“Na putovanju, mi ulazimo u sukob, borimo se, ali ne protiv stihija ovog sveta, ni protiv drugih ljudi, već nasuprot onog što prepoznamo kod sebe… Borimo se protiv strasti, poroka, fantazija, neuroza, psihoza, kompleksa, nedostataka, jednom rečju – vetrenjača”.
Da li je sukob sa sopstvenim manama i sagledavanje ličnih nedostataka zaista nalik borbi sa vetrenjačama?
“Konflikt, ma koliko se činio spolja nevažnim, on nas definiše kao hrišćane i kao borce Hristove, jer mnogo toga jesu zapravo vetrenjače, nešto što smo sami umislili, izmislili i od toga sami sebi napravili prepreke”.
Velika je sreća, poručio je protojerej-stavrofor Saša Gavrilović, saznanje “da se na kraju putovanja nalazi neko ko će da nas zagrli i uvede u večnu radost”.
Sledeća tribina najavljena je za narednu subotu u 18h.
