Reći da je arheologija samo prašnjavo iskopavanje, nekakav skup asocijacija na Indijanu Džonsa, ili pronalaženje velikih, važnih, lepih i po mogućstvu zlatnih stvari, više je nego stereotipan opis arheologije, istakla je prof. dr Staša Babić, rukovodilac trogodišnjeg HERISTEM projekta u okviru kojeg je početkom ove nedelje u Muzeju u Smederevu uspešno otvorena izložba „HERISTEM – STEM u baštinskim naukama“.
„Arheologija ume da vidi čitavu istoriju čovečanstva i, za razliku od svih drugih disciplina koje se bave prošlošću i koje su po svojoj prirodi ograničene na ona doba istorije čovečanstva kada su ljudi umeli da pišu, arheologija istražuje i vremena kada ljudi nisu pisali… A istorija ljudskog roda, pre nego što smo naučili da pišemo, mnogo je duža, neuporedivo duža od dela kada su ljudi ovladali pisanjem…“, istakla je Staša Babić.
Ona je na otvaranju izložbe prisutnima otkrila i da “šta god da ljudska bića radila i u čemu god učestvovala, koji god deo života živela, živela su i žive u odnosu na neke predmete, u kontaktu sa nekim predmetima”.
„Ili proizvodimo, ili koristimo nekakvu materijalnu kulturu. Svi smo obučeni, svi peremo zube, svi živimo u nekim kućama, svi se vozimo nekim prevoznim sredstvima, svi smo neprekidno u nekoj interakciji sa materijalnim predmetima. Ti predmeti nastaju, i uvek su prilagođeni, onome što mi smatramo da je pametno korisno, logično, a vrlo često i jedino moguće. Upravo u tim pratećim stvarima našeg života, počiva zapravo sama suština naše kulture, nekakvog našeg odnosa prema svetu, i sama suština onoga kako taj svet menjamo. O svemu tome arheologija misli i može da zaključuje više nego bilo koja grana istraživanja, zato što premošćuje dve na prvi pogled suprotstavljene stvari, prirodne i društvene nauke…“
Izložba „HERISTEM – STEM u baštinskim naukama“ upravo pokazuje na koji način su se prirodne i inženjerske nauke uključile u savremene arheološke istraživačke procese.
Zvuči zanimljivo? Ukoliko je Vaš odgovor “DA!”, posetite muzej već danas i pogledajte izložbu „HERISTEM – STEM u baštinskim naukama“.
Priredio: Tomislav Jelesijević, novinar-saradnik
