Author: Urednik1

Четвртак, 19. 3. 2026.Концертна дворана у 18.00Тематско вечеУчествује: др Лада Стевановић, научни саветник на Етнографском институтуСАНУ, ауторка студије „Антика и ми(т)”Слободан улазПоглед у димензије истраживања Ладе Стевановић у коме се бавила токовимарецепције антике и античких митова донеће одговоре на питања о томе да ли јемогуће говорити о универзалном значењу мита, да ли смо при употреби именаликова из митологије у нашој свакодневици повезани са античком културом илисмо од ње драстично удаљени. Имаћемо прилике да чујемо каква је веза измеђуидеализације антике и идеологизације са погубним друштвено-политичкимпоследицама, што је потврђено, на пример, у настојањима фашиста. Програм ћенам открити и зашто је важно имати…

Neprilagođena brzina je glavni uzrok smrtonosnih udesa u domaćem drumskom saobraćaju,a svake godine na srpskim putevima pogine oko 500 ljudi,izjavio je pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković. “Brzina je krivac u svakoj trećoj saobraćajnoj nesreći sa stradalima,akohol u svakoj devetoj.Korišćenje mobilnog telefona takođe može da utiče ,a prema našim istraživanjima tri četvrtine vozača koristi telefon tokom vožnje.Zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa strada oko 100 ljudi”-naveo je Koković. Prema podacima agencije ,oko četvrtina u broju smrtno stradalih u saobraćaju su pešaci,jedna desetina biciklisti,dok 13 odsto čine motociklisti. “A mi imamo svega 60.000 registrovanih motorizovanih dvotočkaša.Prošle godine je poginulo 69 motociklista,ove…

U periodu od 09.03.2026. do 16.03.2026. rođeno je 6 dečaka i 6 devojčica

Iako bi se oćekivalo da klijenti banke biraju prema cenama usluga,,novo istraživanje pokazuje da je situacija drugačija.Građani Srbije banke najčešće biraju prema tome koliko im je poslovnica blizu,koliko brzo mogu da završe posao i koliko je osoblje ljubazno,dok se cena usluge nalazi tek pri dnu liste kriterijuma..To su rezultati istraživanja koje je objavio portal ConsuMer,novi projekat istraživačkog centra Demostat,koji meri zadovoljstvo potrošača kroz takozvani ZAP indeks ,odnosno indeks zadovoljstva potrošača. Prema rezultatima istraživanja,tri najvažnija kriterijuma prilikom izbora banke su blizina poslovnice ljubaznost zaposlenih ,kao i brzina obavljanja usluge. Tek nakon toga dolaze faktori poput razvijenosti mreže bankomata i kvaliteta elektronskog…

Kladionice u Srbiji su u državnu kasu u prošloj godini uplatile više od 28 milijardi dinara,što je gotovo 35 odsto više nego prethodne godine.Naknada za priređivanje klasičnih igara na sreću,koje uplaćuju kladionice ,iznosi 60 odsto osnovice koju čini razlika između ukupne vrednosti primljenih uplata i ukupnog iznosa fonda dobitaka. Država prihoduje i kroz poreze na dobitke koje ostvaruju igrači ,ali i kroz klasične namete poput PDV-a,poreza na dobit preduzeća,porez na zaradu zaposlenih.Od 2018.do 2025.godine budžetski prihodi od kladioničarskih naknada porasli su za 263,4 0dsto,odnosno 3,6 puta! Poslednjeg dana 2025.godine u Srbiji je poslovalo 2.849 kladionica,66 manje nego 2024.godine.Jedan od razloga…

Службеници Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина су 10. марта 2026. године,приликом контроле једног магацина привремено задржали преко 14 тона уситњеног сушеног дувана.Ради се о роби која је пријављена као роба која не подлеже плаћању акцизе при увозу, док јеконтролом утврђено да се ради о 14.400 килограма акцизне робе.Спорна роба ће бити задржана до окончања поступка пред надлежним судом.

U Srbiji više od 350.000 ljudi ima neku retku bolest U Srbiji živi više od 350.000 ljudi sa nekom retkom bolešću,dok već dve godine nema Nacionalnog programa za retke bolesti,rečeno je na koferenciji “Retke bolesti u Srbiji, potreba za novim strateškim okvirom”. Kako je navedeno ,72 odsto retkih bolesti je genetskog porekla i najčešće se ispoljava u detinjstvu ,dok za svega pet odsto postoji adekvatna terapija.Strateški program istekao je 2022.godine ,a novi još nije usvojen,što prema njhovoj oceni otvara pitanje održivosti sistema i planiranje sredstava za lečenje. Predsednik Nacionalne organizacije za retke bolesti(NORBS),Vladan Žikić rekao je da su prioriteti te…

Службеници Одељења за сузбијање кријумчарења, Одсека за контролу водних путева Управе царинасу 11. марта 2026. године, приликом улазне контроле на граничном прелазу Велико Градиште,открили преко девет тона непријављене нафте у танковима једног брода.Упоређивањем бродске документације са количином погонског горива измереног у бродскимтанковима, утврђено је да постоји тзв. ”вишак” од 9.395 литара нафте.Против одговорних лица из бродске посаде покренут је прекршајни поступак пред надлежнимсудом.

Заједничком акцијом службеника Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина и граничнеполиције 10. марта 2026. године је на граничном прелазу Гостун спречен покушај кријумчарењапатика и електронских цигарета у товару меркантилног кукуруза.Током детаљне контроле је утврђено да се поред пријављеног кукуруза у расутом стању у товарукрије и 10 џакова са укупно 94 пара патика марки ”Nike” и ”New Balance”, као и 62 пакета са укупно620 електронских цигарета марке ”Massking” од 8,5 мл.Случај је предат у даљу надлежност полиције и тужилаштва.

Širom Srbije lokalne samouprave svake godine isplaćuju desetine miliona dinara odštete zbog ujeda pasa lutalica. Kada se saberu svi gradovi, trošak za budžet meri se milionima evra, ali kako pokazuju primeri iz prakse, nemali broj slučajeva ujeda je lažiran. Prema podacima koji su svojevremeno predstavljeni na okruglom stolu organizacija NALED i ORCA, u Srbiji je za šest godina 77.500 građana bilo žrtva ujeda pasa lutalica, dok su gradovi i opštine za odštete isplatili najmanje 25 miliona evra. „Primera o tome kako se sve ‘žrtve’ dovijaju da dođu do novca ima mnogo. Ljudi čak koriste vilice uginulih pasa kako bi sami…