Zaposleni u Srbiji koji već rade puno radno vreme mogu legalno da obavljaju dodatni posao kod drugog poslodavca i tako ostvare dodatnu zaradu. Međutim, Zakon o radu propisuje ograničenja u pogledu trajanja ovakvog angažovanja.
Prema članu 202. Zakona o radu, zaposleni koji radi puno radno vreme može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, ali najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
To znači da osoba koja radi 40 sati nedeljno može da obavlja dopunski rad u trajanju od najviše 13 sati i 20 minuta nedeljno.
Ugovor o dopunskom radu mora biti zaključen u pisanom obliku. Njime se definišu poslovi koji će se obavljati, novčana naknada, trajanje angažovanja, kao i druga međusobna prava i obaveze ugovornih strana.
Osoba angažovana po ovom osnovu ima pravo na ugovorenu novčanu naknadu, ali ne stiče automatski sva prava koja pripadaju zaposlenima u radnom odnosu kod drugog poslodavca, poput prava na godišnji odmor ili plaćeno odsustvo po tom osnovu.
Zbog toga je važno da ugovor bude precizno sastavljen i da jasno definiše uslove angažovanja, obim posla, visinu naknade i druge obaveze.
Dopunski rad može biti način da zaposleni ostvari dodatne prihode, ali je važno da se angažovanje organizuje u skladu sa zakonom i propisanim ograničenjima.
