Srpski med i dalje važi za izuzetno kvalitetan proizvod,ali suočava se sa izazovima na domaćem i inostranom tržištu gde je potrebno jače sistemsko prepoznavanje i podrška.
Sve češće se postavlja pitanje da li je u svakoj tegli meda zaista ono što piše na etiketi.Rast tražnje prati i rast sumnje ,posebno kada je reč o kvalitetu i poreklu proizvoda koji se nalaze na tržištu-
Jedan od najvećih problema u sektoru pčelarastva su sve veći gubici pčelinjih društava ,koji se posebno sabiraju u martu,nakon zimskog perioda.U pojedinim godinama oni su prelazili 50 odsto ,što predstavlja ozbiljan udar na proizvodnju .Problem ne leži samo u pčelama,već i u ljudima koji se ovim poslom bave.Pčelarstvo zahteva veliko angažovanje ,a ekomska računica sve je nepovoljnija posebno za mlade.
Inače,prirodan med nije nikada potpuno bistar,sitne nečistoće,pena ili blago zamućenje su normalni,dok kristalno čist izgled može ukazivati na industrijsku obradu ili falsifikat.Tamniji medovi se smatraju kvalitetnijim i teže se falsifikuju,dok su svetliji podložniji manipulacijama.Ipak,,jedino sigurna potvrda kvaliteta je laboratorijska analiza.
