Nestašice vode u Srbiji postale su redovna pojava ,pa su tako u prvim danima leta sa tim problemom suočili mnogi građani širom zemlje,gde je došlo do proglašenja vanrednog stanja.Tako je inicijativa”Pravo na vodu” pobrojala čak 65 mesta širom Srbije koja su tokom jula i avgusta prošle godine bila pogođena nestašicama vode,bilo zbog restrikcija,što je najčešći uzrok,ili kvarova.
Sa takvom situacijom sretaćemo se sve češće zbog klimatskih promena smatraju stručnjaci,a otežavajuću okolnost predstavlja što je poslednje veće izvorište pdzemnih voda otvoreno pre više od dvadeset godina!
Takvo stanje izaziva bojazan u javnosti da iSrbija u budućnosti neće imati dovoljno vode za piće .Manjak vode za piće na našim prostorima se inače javlja kao posledica različitih faktora,neracionalno korišćenje vode za piće,nepoštovanje zone sanitarne zaštite izvorišta,loše održavanje postojećih vodovodnih sistema i nedovoljno ulaganje u razvoj novih vodoizvorišta.
U javnosti se često može čuti da je Srbija zemlja bogata vodom,te otuda i čuđenje kako dolazi do nestašica,ali Marko Urošev ,naučni saradnik Geografskog instituta “Jovan Cvijić”,objašnjava da je ipak reč o zabludi !On kaže da tom “bogatsvu” doprinose takozvane tranzitne vode ,to jest velike međunarodne reke,Dunav,Sava,Tisa i Drina koje protiču kroz Srbiju.
“Međutim na njihov kvantitet i kvalitet je nemoguće uticati pošto dolaze iz uzvodnih država,a njihovo korišćenje i zaštita su propisani međunarodnim sporazumima”-kaže Urošev i objašnjava da tranzitne vode čine 91 odsto ukupnog proticaja vode u Srbiji,dok tek devet odsto vode potiče iz Srbije.
“U pojedinim delovima zemlje već sada imamo izražene probleme u vodosnabdevanju tokom letnjih meseci,a sa klimatskim promenama ,ovakve pojave u prekidu vodosnabdevanja biće sve češće i u ostalim krajevima.Tako da već sada moramo da razmišljamo o načinima kojima čemo obezbediti dovoljno vode u predstojećim decenijama”-navodi Urošev.
