Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Zahariju i pravednu Jelisavetu.
Episkop Nikolaj Velimirović u Ohridskom prologu piše da je Zaharija bio otac Svetog Jovana Preteče i načelnik sveštenika iz roda Avijeva. Jelisaveta mu beše žena.
Božji anđeo Zahariji se javio u vreme vladavine cara Iroda, kog Velimirović naziva “detoubica”. On piše da se anđeo javio u oltaru, dok je Zaharija služio u jerusalimskom hramu. Prestrašenom Zahariji anđeo reče da se ne boji i objavi mu da će Jelisaveta roditi sina.
I Zaharija i Jelisaveta su bili stari, pa Zaharija posumnja u ove reči, a anđeo mu na njegovu sumnju otkri ko je, reče mu da je Gavril. Od toga Zaharija zaneme, i ne progovori sve dok mu se sin nije rodio i dok na daščici nije napisao: “Jovan mu je ime”.
Episkop Nikolaj Velimirović pripoveda i šta je dalje bilo. U vreme kada se rodio Isus, kada Irod poče ubijati vitlejemsku decu, poslao je svoje ljude da nađu i Jovana. Jelisaveta je, kada je videla vojnike, pobegla sa Jovanom od kuće. Pošto je vojnici progoniše, ona povika: “goro Božja, primi me s detetom!” Na to se stena otvori i sakri majku i dete, kaže Velimirović.
Irod besan, jer Jovan ne bi posečen, izda naređenje da se Zaharija poseče. Kada ga posekoše pred oltarom, krv mu se razli po mermeru i stvrdnu kao kamen. Takva posta svedočanstvo zločina.
Na mestu gde se Jelisaveta sakrila otvorila se pećina, potekla je voda i izrasla palma, kako kaže Velimirović – Božjom silom. Posle 40 dana od smrti Zaharije preminula je i Jelisaveta. U pustinji je ostao Jovan…
Izvor: Ohridski prolog (Episkop Nikolaj Velimirović; Izdavačka kuća “Pravoslavac” Šabac)
