Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju Svete mučenike Adrijana i Nataliju,
Ohridski prolog* Episkopa Nikolaja Velimirovića kaže da Adrijan i Natalija behu muž i žena, i jedno i drugo od plemenita i bogata roda. Iz Nikodimije. Natalija je bila potajna hrišćanka, a Adrijan, koji beše načelnik pretora, bio je neznabožac. Do mučeništva su proveli 13 meseci kao supružnici.
Dogodi se da car Maksimijan poseti Nikomidiju, “opaki car Maksimijan”, kako ga opisuje Velimirović. Maksimijan izda naredbu da se hrišćani hvataju i muče. U jednoj pećini blizu grada krilo se 23 hrišćana, ali ih neko dostavi vlasti, te behu šibani volujskim žilama pa bačeni u tamnicu.
Kada su ih izveli iz tamnice i doveli pretoru na popis imena, Adrijan je učinio nešto neočekivano. Velimirović piše da ih je izmučene, ali i dalje krotke posmatrao i u jednom trenutku upitao šta očekuju od Boga zbog pretrpljenih muka… Odgovriše mu govorenjem o blaženstvu pravednih u Božjem carstvu, zbog čega Adrijan reče da se među njegovim imenima upiše i njegovo vlastito i da je postao hrišćanin. Kada o tome bi obavešten car, on upita Adrijana da li je sišao s uma, na šta mu Adrijan reče da nije sišao već k umu prišao. Adrijanova odluka obradova Nataliju, koja njemu i ostalim mučenicima služaše dok su boravili u tamnici, bodrivši Adrijana da istraje. Posle dugih muka, po naredbi cara da se u tamnicu odnese nakovanj, i da se zatočenicima prebiju ruke i noge, Adrijan i 23 uhvaćenih preminuše.
Natalija je njegove mošti prenela u Carigrad, gde ih je sahranila. Posle nekoliko dana javio joj se Sveti Adrijan, pozivajući je da pođe Bogu, te i ona, kako piše Velimirović, predade mirno duh svoj Bogu.
*Izvor: Ohridski prolog (Episkop Nikolaj Velimirović; Izdavačka kuća “Pravoslavac” Šabac)
