Deseti pozorišni festival Teatar u Tvrđavi biće održan od 19. do 24. septembra u Malom gradu Smederevske tvrđave.
Cena pojedinačne ulaznice je 500 dinara. Kupovinom komplet ulaznica ostvaruje se 20% popusta.
Popust od 20% važi za penzionere, uz penzioni ček i registraciju na biletarnici Centra za kulturu Smederevo.
Ulaznice se mogu kupiti na biletarnici Centra za kulturu Smederevo i onlajn putem sajta https://sdkultura.rs/. Onlajn kupovinom ostvaruje se popust od 10%.
Besplatne ulaznice za predstave “Ko prirodu prlja, ima da nadrlja” i “Šah-mat” mogu biti preuzete na biletarnici Centra za kulturu Smederevo, kao i onlajn na pomenutom sajtu.
Repertoar za ovogodišnji Teatar u Tvrđavi:
19. septembar 2023.
Mali grad Smederevske tvrđave u 20.00
Srpsko narodno pozorište, Gradsko pozorište „Semberija“ iz Bijeljine i Narodno
pozorište Republike Srpske,
Prema dramskom komadu Ljubomira Simovića
HASANAGINICA
Režija: Dušan Tuzlančić
Igraju: Milan Kovačević, Bojana Milanović, Sonja Damjanović, Mihailo Maksimović, Ljiljana Čekić, Goran Jokić, Nenad Blagojević, Dušan Ranković, Ognjen Kopuz, Ivan Petrović
Povodom rada na predstavi „Hasanaginica“ reditelj je rekao: „Oduvijek sam razmišljao o tome kako bi to izgledalo kad bi slikari ili muzičari, u katalozima svojih izložbi ili koncerata, pisali o tome šta su htjeli da kažu, ili na šta treba da obratimo pažnju, ili nam, kao slučajno, poslali ključ za čitanje njihovih djela. A mi u pozorištu odgajamo taj institut, i to zdušno, decenijama. Svako ko bude držao ovaj program u rukama dva sata će gledati (ili barem početi da gleda) djelo o kojem je objavljeno preko hiljadu trista bibliografskih jedinica, dramatizaciju koja u ovoj sezoni doživljava pola vijeka, dramsko djelo koje su na našem jeziku preko pedeset puta režirali veliki reditelji i igrali najveći glumci. Na svu tu plejadu velikog i lijepog oko Hasanaginice, ja sam imao sreću i da okupim tim zbilja velikih saradnika…“
20. septembar 2023.
Mali grad Smederevske tvrđave u 20.00
Srpsko narodno pozorište, Beoart, Centar za kulturu Tivat i Kulturni centar
Pančevo
Ana Đorđević
ZAJEDNO
Režija: Jana Maričić
Igraju: Branislav Jerković, Jugoslav Krajnov, Gordana Đurđević Dimić, Jasmina Večanski Kujundžić, Nenad Pećinar i Bojana Ordinačev
Rediteljka nam o predstavi kaže sledeće: „Porodicu Mihajlović i sve njene primarne i pridružene članove ništa nije tako osakatilo, obezvredilo i naružilo, kao njihova sopstvena dinamika i odnosi. Ali, kako to najčešće biva, ništa ih drugo nije spasilo, održalo i ojačalo, do upravo njihovo nepokolebljivo zajedništvo, neodustajanje jednih od drugih i prosta međuzavisnost. Psihologija će to nazvati patologijom, naivni bi rekli da je to ljubav, a za nas u pozorištu – to se zove istina.
Šestoro članova familije pet godina nije selo za isti sto, sve dok ih smrt bližnjeg nije okupila. Uz alkohol i deljenje uspomena, otvaraju se nerazjašnjene teme, prećutana zameranja, sramotne tajne. Dakle: humor, agresija, suze, ljubav, praštanje.“
21. septembar 2023.
Mali grad Smederevske tvrđave u 20.00
Narodno pozorište Niš
Velimir Lukić
AFERA NEDUŽNE ANABELE
Režija: Igor Pavlović
Igraju: Aleksandar Krstić, Stefan Mladenović, Bratislava Milić, Andrija Mitić, k. g. Natalija Jović, Dragiša Veljković, , Uroš Milojević Aleksandar Stevanović, k. g.
Reč reditelja o predstavi poručuje:„Normalan pojedinac, stavljen je pred nemoguć izbor: ili će izgubiti sebe, svoju dušu, svoju ljudskost, ili će izgubiti život i svoje životno delo. Svaki izbor je pogrešan u okolnostima neslobode o kojoj je Lukić pisao. Slobodnog izbora nema, jer nema ni slobode. U čoveku pobeđuje pragmatična „biljka od krvi i mesa” spremna da se povinuje i preobrazi u „sićušnog poslušnog građanina”.
Lukić u ovom tekstu govori o izboru između dva krsta. Krsta posutog zlatom i krsta usijanog, posutog bodljama i bodežima. Koji je lakši? Koji treba poneti? Krst peče užasno, ako nisi izabrao onaj pravi. Koji je pravi ako nemamo savest, ako smo trampili ljudskost za pragmatičnost? Koji je pravi ako nemamo ispravno ljudsko utemeljenje? Koje god ono bilo za svakog pojedično, ono mora biti zasnovano na pravdi, ljubavi i istini.
Bilo bi naivno pomisliti da naši izbori nemaju nikakve posledice po druge ljude i da su oni individualna stvar. Pogotovo ako se pojedinac i sam nalazi na nekoj poziciji moći, od čijih odluka zavise tuđe sudbine. Moć u takvom sistemu postaje najvažnije životno gorivo. Bertrand Rasel je govorio o dvema motivacijama zbog kojih ljudi toliko žele da se domognu moći: seksualnoj i ekonomskoj. U ovom komadu obe su i te kako zastupljene.“
22. septembar 2023.
Mali grad Smederevske tvrđave u 20.00
Narodno pozorište Beograd
Tadeuš Slobođanek
NAŠ RAZRED
Režija: Tatjana Mandić Rigonat
Igraju:Nina Nešković, Suzana Lukić, Jelena Blagojević, Vučić Perović,Nedim Nezirović, Petar Strugar, Danilo Lončarević, Dragan Sekulić, Dušan Matejić Jovan Jovanović
Muzičari: Vladimir Gurbaj, Nikola Dragović, Ivan Mirković
Drama „Naš razred“ godinama se nalazi na repertoaru najznačajnijih pozorišta sveta i o njoj su pisali najznačajniji teoretičari pozorišta i pozorišni kritičari.
Kako ukazuje Tatjana Mandić Rigonat, Naš razred – istorija u XIV časova, prati sudbine desetoro drugarica i drugova, Poljaka i Jevreja, kroz decenije dvadesetog i dvadeset prvog veka. Drama je fikcija iako inspirisana konkretnim događajem – zločinom istrebljenja Jevreja u mestu Jedvabne 10. jula 1941. koji su počinili Poljaci. Ona je snažan umetnički oblik velike lepote i snage. Pesnik je tu da upozori, opomene, postavi pitanja zajednici, pojedincu šta bi uradio u datoj situaciji, kako biti čovek u nečovečna vremena, zašto se nešto dogodilo, kako je bilo to moguće. I ona to čini. Naš razred je i Naš razred. I lako u drami prepoznajemo ogledalo iskustava mržnje, nasilja , zločina, poricanja, progona istine…. Oblik drame, njena forma je kao sudar iracionalnog- poetskog i dokumentarističkog, naivnosti i okrutnosti, mašte i faktografije.
23. septembar 2023.
Mali grad Smederevske tvrđave u 20.00
Teatro Koreja (Leće, Italija) u saradnji sa Le belle bandiere
HEROIDES
Režija: Elena Bucci
Saradnik na dramaturgiji Marco Sgrosso
Ovidije zamišlja junakinje mita koje nameravaju da napišu pismo svojim muškarcima, govoreći o ljubavi, napuštanju, izdaji. Prvi put u istoriji književnosti imamo posla sa epistolarnim romanom u kome žene upućuju svoju poruku ćutanju i odsustvu drugog. Glas pesnika se prepliće sa njihovim da bi ispričao ceo mit, ali i bacio posebno i često ironično svetlo na sudbinu žena, na njihovu nepravednu patnju, na njihove često ignorisane, razočarane, potrošene osobine. To čini sa ironijom inteligencije i kreacije, istom ironijom koja je održala mnoge žene na njihovom putu, istom ironijom koja umetnike čini stvorenjima bez roda ili identiteta, posvećenim stvaranju i reinterpretaciji najrazličitijih priča i likova bez osuđivanja, pokušavajući da razumeju. Sledeći svetli primer Ovidija koji postaje medij hora često utišanog istorijom, dajemo glas i telo nekim heroinama mita, manje ili više poznatim poput Filide, Enone, Arijadne, Kanake, Fedre i Medeje.
24. septembar 2023.
Mali grad Smederevske tvrđave u 18.00
Porodični dan
Čiča Mičino pozorište
KO PRIRODU PRLJA IMA DA NADRLJA
Tekst i režija: Mateja Popović
Predstava za decu od 4 do 10 godina
Glumci: Aleksandar Ristoski, Bogdan Bogdanović, Tijana Maksimović, Ivan Mihailović, Mihailo Glišović
„Ko prirodu prlja ima da nadrlja“ je ekološka avantura i priča o prijateljstvu u kojoj se kroz ekološku priču provlači i priča o borbi protiv nasilja i priča o zavisnosti od kompjuterskih igrica. Mala ljubavna priča upotpunjuje poruku o pravim vrednostima koju ova predstava nosi.
Mali grad Smederevske tvrđave u 20.00
Morava teatar, Čačak
Miljan Guberinić
ŠAH – MAT
Režija: Vladimir Jocović
Miljan Guberinić, Vladimir Jocović, Minja Đelkapić, Radoš Teofilović, Đurađ Tankosić
Pozorišna predstava „Šah-mat“ govori o životu jednog od naistaknutijih i najvoljenijih srpskih vojvoda Stєpi Stepanoviću. Prevashodno drama sa protagonistima vojvodom Stepom i kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem, obiluje igranim video-zapisima koji kroz retrospektivu događaja daju gledaocu uvid u značajna dešavanja tokom vojvodinog života, kao i najznačajnije momente u novijoj srpskoj istoriji (1914-1929). Autori predstavom gledaocu ne nameću mišljenje o istorijskim događajima koji su bili neretka prekretnica u istorijskom razvoju države, kao i pozicioniranju u svetu, dajući mu servirani stav i mišljenje, već žele da suprotstavljanjem stavova glavnih protagonista gledaocu daju više vizura i mogućnosti ličnog sagledavanja.
Kako nam kazuje reč autora „Ova drama predstavlja єmocionalno putovanje koje reflektuje nijanse i višedimenzionalnost Stepinog karaktera i kao vojskovođe i kao čoveka satkanog od vrlina i mana. Očovečenjem kroz smenu vrlina i slabosti, Stepa nanovo oživljava i gledaocu svoj život (koji je i istorija i sadašnjost i fikcija), ali i kontekst jєdnog vremena predstavlja iz prvog lica.“
