Da li su Smederevci usamljeni? Šta uopšte znači „biti usamljen“ i kako je stanje usamljenosti povezano sa ličnom odgovornošću prema različitim aspektima života pojedinca?
U okviru naučno-obrazovnog programa Centra za kulturu Smederevo, pred gotovo punom Koncertnom dvoranom, filozof i konstruktivistički psihoterapeut Milan Damjanac govorio je o ovim i drugim temama.
„Usamljenost sa jedne, odgovornost sa druge strane, tema je veoma važna jer živimo u periodu u kojem se jako forsira priča o samostalnom pojedincu, kao pojedincu koji je nezavistan, koji sve može sam, kojem ne trebaju drugi ljudi. Takva situacija nikad nije postojala i nikada neće postojati, jer smo mi zavisni jedni od drugih. Jedna vrsta samoće jeste neophodna kako bi čovek razumeo sebe, razvio kritičku misao i kreativnost. Čovek treba da može da podnese samoću, međutim nije prirodno stanje čoveka da bude sam“, ispričao je Damjanac.
Usamljenost je dakle stvar problematike, kaže Milan, a problematika glasi – usamljenost je kada imate ljude oko sebe, ali ljude koji nisu adekvatni, odnosno ne povezujete se sa njima.
„Ljudi više nemaju ono što je nekada bila zajednica, kolektivitet, odnos jednih sa drugima. Takva samoća i usamljenost je sve veća i veća. Kada je čovek u tom stanju znači da neke vrlo bitne potrebe ne može zadovoljiti kroz neki odnos, dakle, imate ljude koji nisu pravi za vas”.
“Pored toga, važno je reći i da se usamljenost forsira kroz jedan političko-ekonomski model koji nameće priču o tome da je čovek samostalna jedinka koja sasvim sama treba da radi“.
U takvim zajednicama, nivo usamljenosti je visok, otkriva Damjanac, te ljudi više ne pričaju o problemima, i pošto je takvo stanje zatvaraju se u sebe, a kada se čovek zatvori u sebe, niko ga više ne razume, i nikoga nije briga. Takva situacija se forsira kao društvena norma, zbog koje dolazi do depresije, koja se ne tretira kao proizvod društva, već se depresivni ljudi šalju kod psihijatra po lekove.
„Nivo otuđenja se svuda oseća i postaće sve veći. Ono što je sada otuđenje ovde, daleko je niže nego na Zapadu. Za par godina videćemo kuda to ide… Pritom, to ne znači da ovaj sistem ništa ne valja, odnosno, kao i svaki sistem i on ima svoje mane i vrline. Međutim, potrebno je biti sposoban za prepoznavanje da postoji jedno forsiranje određenih vrednosti koje ljude čine nesrećnim, a taj skup vrednosti se naziva potraga za srećom“.
Ostatak tribine možete poslušati i pogledati u nastavku.
