Мариа Лазић Цветковић
добитница награде „Смедеревски Орфеј“ 57. МФП „Смедеревска песничка јесен“
(извод из образложења жирија)
На састанку одржаном 30.09.2026. године, жири у саставу: Милан Тодоровић, председник
и чланови Драгана Сајко и Катарина Спалевић, од 72 приспела рукописа, издвојио је и
наградио „Смедеревским Орфејем“ песму под насловом „Аз, буки и веди“, под шифром
„Аз, буки и веди“, ауторке Марие Лазић Цветковић из Мале Крсне.
У најужи избор ушли су рукописи: „Тата, фрка ми је да нећеш доћи“ под шифром
„Деспотов витез“, „Делиблато“ под шифром „Фиат лукс“, „Немушти језик поезије“ под
шифром „Море“, „Посвета“ под шифром „Огрозд“ и „Симулација“ под шифром „Аз, буки
и веди“.
Победничка песма тиче се Логоса, језика и онтолошке суштине човека, и као врсте и као
јединке. Песникиња тка путању од самог настанка писма, преко разбијања прајезика у
време Вавилонске куле до визије дистопијске слике, како будућности, тако и садашњости.
Користећи се хришћанском егзегезом и античком историографијом, песникиња
контрастира универзум Ћирила, Методија и Херодота сајберпанк мултиверзуму,
поигравајући се хоризонтом очекивања реципијента. Лирски субјект јесте сам језик, а
прва три слова азбуке (аз, буки и веди) сачињавају тајни код свеколике комуникације,
уграђен у палимпсест пергамента колико и у софтверски програм. Помоћу симбола и
интертекстуалних веза гради се мост између аналогног и дигиталног доба, векови се
преводе у еоне, време добија надисторијску димензију и трансформише у циклични
поредак. Песникиња је интегрисала таленат, знање, емоцију и хуманистички поглед на
свет и размаху своје маште додала ону рефлексију, која јој је, сва је прилика, интимно
насушно важна.
