На седници одржаној 17. фебруара 2026. године жири за доделу награде Златни кључић Смедерева Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен, који је радио у саставу Јовица Тишма, председник, и чланови Бранко Стевановић и Недељко Терзић, једногласно је одлучио да од пристиглих номинација за тридесетог лауреата Златног кључића Смедерева прогласи песникињу Виолету Јовић-
Виолета Јовић је рођена у Нишу 8. марта 1966. године. Дипломирала је на Правном факултету у Нишу, где живи и ради као генерални секретар Универзитета у Нишу. Оснивач је и уметнички директор Медијана фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу. Осим ауторских дела, протписује се и као приређивач више зборника Медијана фестивала. Чланица је Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша
Написала је више од тридесет књига за децу и младе и освојила мноштво награда. Поезија и проза су јој преведени на руски, енглески француски, немачки, италијански, јапански, ромски, русински, румунски, бугарски, грчки, мађарски, словеначки, словачки и друге језике. Заступљена је у читанкама и лектирама, антологијама савремене српске књижевности, књижевним часописима, часописима за децу и зборницима.
Награђивана је и за свеукупан допринос очувању културне баштине и изворног стваралаштва.
ЗНАЧАЈНИЈА ПЕСНИЧКА ДЕЛА: Писмо са Месеца; Сунчев воз; Радовање и играње; Кад затворим очи; Неке важније ствари; Бескућник; Ја сам само песма; Одмица живот/Пројде живот, (заједно са Зораном Вучићем, поезија на језику завичаја (сврљишко-заплањски дијалекат); Свитац у очима (награда Вечерњих новости Гордана Брајовић за најбољу књигу за децу и младе у 2012. години); Шашава вила; До детета треба расти; Безимена; Пубертет и те тричарије; Праћком на јагуара…
ЗНАЧАЈНИЈЕ НАГРАДЕ: Драгомир Ђорђевић на Фестивалу песника за децу Булка у Црвенки; Гордана Брајовић за књигу Свитац у очима; Златна плакета Весниног пролећа; Мајска плакета општине Сврљиг за унапређење културне баштине и очување изворне традиције; Момчило Тешић за књигу Сезона лова на свице; Сунчани сат за свеукупан допринос стваралаштву за децу; Брана Цветковић Дечјег културног центра Београд за изузетан допринос стваралаштву за децу; Златно Гашино перо Међународног фестивала хумора за децу у Лазаревцу; Сребрно Гашино перо за књигу Вила Роса; два пута Доситејево перо за најбољу књигу по оцени дечје критике, 2020. године за књигу Кад порастем бићу баба а 2022. за књигу Бајка о човечици – Десанка Максимовић…
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Завидном књижевним делом – песмама, причама и романима, Виолета Јовић је заслужила место међу најзначајнијим српским ауторима који пишу за децу и младе. У њеном књижевном свету нема компјутерских игрица, чаробњака, вештица и надреланих бића, каже се у образложењу за номинацију, она детету умазује да се игра и живи сопствено детињство које је богато и лепо ако умемо да се осврнемо око себе и широм отворимо очи за лепоту која нас окружује, да се играмо, учимо и радујемо се.
Посебну драгоценост књижев ног опуса Виолете Јовић чине дела написана призренско-тимочким говором (сврљишко-заплањским дијалектом). Говорећи и пишући матерњим језиком, она чува не само завичајни говор и завичајну традицију већ свеколику лепоту и свежину српског језика, бранећи га тако од помодних туђица које нам га увелико отимају. Вештим певањем и приповедањем ауторка је стекла верну читалачку публику широм Србије па су њене књиге написане на дијалекту неретко биле најчитаније и у крајевима у којима се говори стандардним српским језиком.
Осим књижевним делима, Виолета Јовић се оснивањем фестивала Медијана, радом у редакцијама неколико књижевних часописа за децу и младе, сликарским делима или ангажовањем у КУД Абрашевић, потврдила и као свестрани културни прегалац.
Све ово определило је чланове жирија да је прогласе тридесетим лауреатом Награде Златни кључић Смедерева 57. Међународног фестивала позије Смедеревска песничка јесен.
