Музеј у Смедереву, 23. јануар 2025. у 18 сати
Представљање другог, допуњеног и проширеног издања књиге Леонтија Павловића,
Култови лица код Срба и Македонаца, Историјско-етнографска расправа, Београд 2022.
У свечаном програму представљања књиге ће учествовати: Борисав Челиковић,
историчар, приређивач другог издања и уредник у ЈП Службени гласник и др Даница
Поповић, историчарка уметности, научна саветница Балканолошког института САНУ.
Програм ће водити др Снежана Цветковић, музејска саветница Музеја у Смедереву
О књизи:
Књига „Култови лица код Срба и Македонаца, Историјско-етнографска расправа“, као
делимично редигована и прочишћена докторска дисертација Леонтија Павловића, коју је
написао и одбранио на Филозофском факултету у Београду под менторством професора
Ђорђа Сп. Радојичића, била је објављена 1965. године као Посебно издање, књ. 1,
тадашњег Народног музеја Смедерево.
Временом, ова књига, која је била штампана у тиражу од хиљаду примерака, постала је и
сама култно, незаобилазно штиво, у корпусу ретких научних издања која временом
добијају на актуелности, подстичући нова научна истраживања. У издавачкој пракси
Музеја у Смедереву она је најтраженија и најцитиранија књига, а у науци кључна
историјско-етнографска расправа у проучавању култова светих на подручју Србије и
Македоније, у временском распону од десетог до двадесетог века.
Др Леонтије Павловић (Бродац код Бијељине, 1914 – Смедерево, 1997), теолог и
историчар уметности био је управник Музеја у Смедереву у временском периоду од 1959.
до 1977. године. Његов научни и публицистички опус обухвата готово шест стотина
јединица, међу којима посебно место припада књизи „Култови лица код Срба и
Македонаца, Историјско-етнографска расправа“.
По самом објављивању, наведена књига није изазвала значајнију медијску пажњу, али је с
друге стране имала изузетан пријем у научној и стручној јавности, као темељно штиво
свим потоњим истраживачима ове теме. Виталност истраживачких резултата Леонтија
Павловића, огледа се у чињеници да је до данас сачувала и одржала своју научну
релевантност.
Период недостатка расположивих примерака књиге „Култови лица код Срба и
Македонаца“ трајао је готово три деценије, до објављивања новог, приређеног и
допуњеног издања, које је објавио Службени гласник 2022. године.
Узимајући у обзир значај и потребу научне, стручне и најшире јавности за овом књигом,
ЈП „Службени гласник“ ју је уврстио у своју Библиотеку Саборник. Одговорног и
захтевног посла приређивача књиге, прихватио се историчар Борисав Челиковић.
Структурално, књига Леонтија Павловића се састоји из две обимне целине. У првом делу
обухваћен је четрдесет и један култ, од којих су тридесет и седам посвећени појединачним
култовима светих, а остали су груписани у заједничким целинама.
Други део обухватио је историјски развој култа, од самих почетака, преко различитих
временских периода, ликовног изражавања и етнографске праксе, до закључних
разматрања и отворених питања кроз шест тачака о будућим истраживањима и њиховим
смерницама. На крају књиге је резиме на руском језику.
Ново издање књиге „Култови лица код Срба и Македонаца, историјско-етнографска
расправа“, придржава се основног распореда садржаја првог издања, с тим што је
штампана у новом формату, у колору, са бројним илустрацијама, ликовно веома богато
обликована, под уредништвом Александра Прибићевића. У Поговору овог издања,
приређивач Борисав Челиковић, написао је комплетну биографију Леонтија Павловића,
навео његове научне и публицистичке радове и образложио измене у односу на прво
издање. У новом издању, исправљени су и допуњени недостаци првог, како по питању
научног апарата, тако и у односу на коришћен визуелни материјал. У првом издању књиге
Леонтије Павловић је услед недостатка финансијских средстава био принуђен да изостави
научни апарат, попут личних и географских регистара, и спискова извора и литературе,
како је написао у напомени на крају првог издања књиге. Ново издање садржи Регистар
имена и Регистар манастира и географских одредница. Овом приликом, урађена је лектура
текста, а научни апарат у фуснотама је допуњен потпуним библиографским подацима, у
одговарајућој транскрипцији, нарочито у односу на радове који су писани на руском,
бугарском, црквенословенском и грчком језику, обзиром да штампарија у којој је прво
издање штампано није имала одговарајућа слова. Број визуелних прилога у црно-белој
штампи, у новом издању порастао је од педесет и пет фотографија до сто осамдесет осам у
пуном колору. Урађен је нов превод резимеа на руски језик, који је потписала Весна
Смиљанић Рангелов.
Овим поступцима, добијена је комплетна научна монографија, прегледна, са научним
апаратом, богато илустрована. Приређивач, Борисав Челиковић је и сам аутор бројних
фотографија које су репродуковане у књизи, а које је фотографисао идући траговима
култова светитеља, као и бројне фотографије које је снимио Борис Субашић. Коришћене
су и фотографије релевантних научних установа у нашој земљи, попут Института за
историју уметности у Београду, и црквених архива, и то Митрополије црногорско-
приморске, Српске православне цркве, манастира Студенице, Дечана. Поред не само
техничких исправки недостатака првог издања, међу највреднијим доприносима новог
издања, издваја се управо апсолутна посвећеност приређивача да у књизи буду објављени
сви доступни ликовни и писани извори сваког култа понаособ. Крајњи резултат
представља редак, те драгоцен пример и путоказ у пракси приређивања и објављивања за
штампу постојећих издања.
