Muzej u Smederevu 29. juna 2024. godine.
Povodom Međunarodnog dana Dunava u 19 časova svečano je otvorena izložba akvarela „Impresije sa Dunava“. Šezdeset i pet akvarela kojima je glavni motiv Dunav. Šezdeset i pet akvarela internacionalnog slikara akvareliste Suzane Gigić.
Suzana Gigić je diplomirani defektolog optometrista i internacionalni slikar akvarelista. U umetničkom životu rodnog Smedereva i nacionalnoj kulturi je prisutna gotovo dve decenije, tokom kojih su se smenjivale različite faze stvaranja i istraživanja formi i materijala, od rada u tehnici duboreza, do dizajniranja i izrade lampi i nakita, dok je slikanje tehnikom akvarela sve vreme trajalo kao konstanta njenog likovnog izraza.
U razgovoru sa Suzanom otkrila nam je da sebe smatra pojedincem koji je vičan idejnom i praktičnom istraživanju. Suzana je sa nama govorila i o prirodi, za koju smatra da je naš saveznik i zaštitnik.
Međutim, od te prirode se, kako Suzana procenjuje, ljudski rod otuđio.
Prilikom otvaranja izložbe govorili ste o tome kako je u davnim vremenima Dunav tretiran kao „božansko“. Rekli ste da, u toku slikanja pokušavate da „vratite“ Dunavu „božansko“. Kako doživljavate Dunav?
– Sve što imamo i sve na planeti je delo Stvoritelja. Mi smo deo te prirode i to što smo se o nju otuđili samo je naša greška. Nekada davno Priroda je bila zaštitnik i saveznik čoveku. Zar i danas od nje ne zavisimo? Čovek u svojoj sujeti i veličini zaboravlja na sve što je Bog stvorio za naš benefit. Priroda savršeno živi bez nas, a mi bez nje malo toga možemo, a mislimo da smo najvažniji i najveći. Nekad se molilo suncu i kiši i reci, jer su izvor života i hrane. Lako je kad u supermarketu imaš sve što ti treba. To je ta opsena čoveka koji raste u betonu. Ali, isti taj čovek i dalje ne može bez energije reke i planine, jer ga njegova praiskonska veza sa prirodom, koju je zaboravio, ZOVE.
Međunarodni dan Dunava se obeležava kako bi se podigla svest za očuvanje Dunava. Čuvamo li mi našu reku, koji su Vaši utisci?
– Ne čuvamo. Jer, da je čuvamo, ne bi uz priobalje bilo toliko smeća i plastike. Reka o kojoj se vodi računa (a ima delova Dunava koji su u rtovima i adama zaštićeniji; sklonjeni od kontakta sa glavnim tokom; tamo je čak i boja drugačija), ima više ribe i bistrija je.
Dunav je tu kao i nebo. Svi znaju da je tu. Ali retki u nebu, kao i u Dunavu, vide čaroliju. Možda tek, kad se pojavi duga. Mislim da tu lepotu i snagu i veličinu velike reke, ljudi kojima je to svakodnevna stvar, uzimaju pomalo zdravo za gotovo. I često ćete od ljudi koji u svojim gradovima nemaju veliku reku, čuti oduševljenje i uživanje, mnogo veće od nas kojima je svakodnevna pojava. A ne bi smela da nam bude.
Koje je Vaše omiljeno mesto na Dunavu?
Volim kad sam na samoj reci, dok plovim brodom ili čamcem. Tu se osetiš mali i ništavan i potpuno bespomoćan pred tom snagom i veličinom vode. Shvatiš da je ta voda tu hiljadama godina pre tebe i da će i opstati posle tebe. Ti njoj nisi potreban, al’ ona tebi jeste!
Koji dan u godini bi bio idealan za potpuni užitak u čarima Dunava? Kakvo vreme bi trebalo biti toga dana i odakle bi Dunav trebalo posmatrati?
Lakše je leti i kad je lepo vreme, jer je praktičnije, duže se može biti uz reku. Ali, svako doba dana i godine ima čari i lepotu. Sve to treba doživeti.
Svima preporučujem da Dunav dožive sa vode. Tada si oči u oči pred njim i sve je drugačije. Perspektiva i grad se drugačije vide, mirisi i živi svet. Sve je bliže i opipljivije.
Prilikom otvaranja izložbe zahvalili ste se svojim roditeljima na slobodi koju su vam omogućili, slobodi izbora. Čini se da ste privilegovani u odnosu na mnoge umetnike.
Biti posvećen stvaranju je stvar treninga. Tvrdim da je za svaku posvećenost, ma koja ona bila, važan rad. Ako tu težnju nemate, značajnih rezultata neće biti. To je čak i Pikaso jednom izjavio: “Inspiracija je tu, ali mora se naći u radu“.
Nije svakom dat jak unutarnji glas za stvaranjem i radom. Ja ga imam oduvek. I toliko je bio snažan da me čak ni odabir druge profesije studiranja nije omeo u njegovoj realizaciji.
Ja sam rasla u porodici u kojoj nije bilo umetnika pre mene. Moglo je lako biti i nerazumevanja. No, imam, Bogu hvala, roditelje otvorenog uma i srca, koji su slobodu izbora cenili i poštovali. Ali su tražili i rezultate. To je, rekla bih, suština roditeljstva.
Diplomirani ste defektolog optometrista. Svojim akvarelima „brinete“ o očima ljudi oko sebe?
Ne bih ja to tako baš rekla, ali u oba slučaja ključni faktor je vid. Iz dve različite pozicije.
Sa jedne strane brine se o funkciji samih funkcija vida, a sa druge o rezultatima koje ta funkcija donosi.
Ako je vid kako valja i sve fiziološki u redu, ali nema potrebe za lepotom i oplemenjivanjem sveta oko sebe, onda su oko i vid samo deo tela koji prepoznaje svet ali mu ne zalazi u suštinu.
Svaki umetnik treba da intrigira i podstiče da vid koristimo – da bi videli koliko lepotu, toliko i ono drugo, ispod čiste forme.
Dr Snežana Cvetković, kustoskinja izložbe „Impresije sa Dunava“: „Suzana Gigić, po obrazovanju optometrista, mnogo gleda, mnogo vidi. Poetiku našeg grada pretače u poseban likovni i emotivni doživljaj. Emocija koja u nama raste gledanjem njenih akvarela predstavlja najveću vrednost njenog stvaranja“.
Likovni kritičar Maja Živanović: „Suzana Gigić je uspela da pronikne u samo biće Dunava. Interesantno je da je Dunav na nekim radovima blag, miran, širok, snažan, dok je na drugima zastrašujuć. Ovom postavkom pratimo sva godišnja doba, ali i psihološka stanja umetnice“.
Izložbu „Impresije sa Dunava“ možete pogledati do 15. avgusta u Muzeju u Smederevu.
