Smederevska tvrđava motiv romana „Vetrograd na kraju sveta“

„Vetrograd na kraju sveta“ je roman reka, bajka za odrasle, knjiga koja se, bez obzira što je prilagođena modernim čitalačkim potrebama, sastoji od elemenata folklorne fantastike i mnogobrojnih motiva proisteklih iz srpske i smederevske istorije i tradicije. Tvrđava, Dunav i Jezava primarni su motivi i glavno mesto radnje romana, koji je sinoć u Koncertnoj dvorani Centra za kulturu Smederevo predstavljen smederevskoj publici.

U okviru promocije romana govorili su Saša Edi Đorđević, književnik i muzičar, Milan Trpković, osnivač izdavačke kuće „Ključ“, Goran Jovšić, turistički vodič JP „Smederevska tvrđava“, Snežana Cvetković, kustoskinja Muzeja u Smederevu, i autor knjige „Vetrograd na kraju sveta“ Ivica Cvetković.

Ivica Cvetković je u toku razgovora posebno istakao Jezavu i svoje najranije doživljaje iz detinjstva kao motiv koji je konstantno prisutan u njegovom stvaralaštvu.

„Razlog zbog čestog pisanja o Jezavi je valjda u tome što sam od svojih najranijih godina pa do sada pratio kako ta reka umire, i iz godine u godinu nestaje. U razgovoru sa svojim ocem pitao bih ga: „Zašto to rade, zašto zatrpavaju reku smećem?“, a onda bih nastavio, kao i svako dete, sa novim „zašto“ sve dok otac ne bi izgubio strpljenje i rekao: „Shvatićeš kad porasteš“. Odrastao sam, ali i dalje ne shvatam“, rekao je Cvetković.

Šta danas znači dobra knjiga?

O savremenom stvaralaštvu i izazovima na koje danas nailaze autori – današnje knjige treba da budu jednostavne, lake za čitanje, zanimljive, ali i da imaju edukativni karakter, rečeno je na promociji.

„Knjiga u kojoj ćete imati opis na pedeset strana je knjiga iz vremena koje je davno prošlo. Knjiga mora da ima mnogo slika, jer smo u vremenu kada svako može da uzme telefon i za 60 sekundi okrene 180 slika““, navodi Cvetković

• NAJNOVIJE: Klavirski koncert Nevena Šobajića

Roman „Vetrograd na kraju sveta“ bogat je snažnim vizuelnim predstavama koje dočaravaju pojedinačne sudbine likova.

„Kada autori opisuju mirise detinjstva, uglavnom opisuju mirise pokošenog sena, reke potoka, trešanja, svega što je ostalo u nozdrvama. Ivica, međutim, ne zaboravlja ni stajnjak. Opis stajnjaka uokviri sliku cele priče, jer logično je da kada se priča o selu i prirodi onda se tu navodi i stajnjak, koji kad zamiriše uokviri celu sliku“, rekao je Goran Jovšić, turistički vodič JP „Smederevska tvrđava“.

Roman za sve generacije

„Pred nama je roman koji govori o više stvari istovremeno, o ljubavi, čak negde i o politici, o stradanju, istoriji, lokalnoj geografiji. Roman se lako čita, jezik je direktan, jednostavan, bez previše opisivanja bilo čega, zbog čega bi radnja izgubila ritam“, rekao je književnik i muzičar Saša Edi Đorđević.

„Posebno je zanimljivo što je u knjizi zaokružena priča svih junaka. Ko god se pojavio u knjizi ima razlog zbog čega se pojavio tu. Ivica jako dobro poentira njihovu priču“, rekao je direktor i osnivač izdavače kuće „Ključ“ iz Beograda Milan Trpković.

„U romanu je sve povezano, bajke i basne, fantastika i realnost. Upravo u tome je veština, toliko različitih ideja i tema povezati u celinu koja teče kao reka“, rekla je kustoskinja Muzeja u Smederevu Snežana Cvetković.

Pripremio: Tomislav Jelesijević, novinar-saradnik