Основна школа у Кини почиње са седам година . У мега-градовима у земљи, попут Пекинга и Шангаја, где је превоз велики фактор, ученици иду у школу од 8 до 15 часова уз само кратку паузу за ручак.
Али у већини области широм земље, постоји пауза у школи за ручак и обавезно спавање од 12 до 14 сати. У основној школи ученици уче кинески језик, математику, географију и основе природних наука. У државним школама енглески почиње у трећем разреду,док у приватним почиње од првог. Постоје и часови музике, сликања и физичког васпитања, и један час који се преводи као „образовање мисли и морала“. Овај час покрива део политичких наука и историје, са причама о кинеским херојима. Последњих година све је веће интересовање за страним предавачима, наставницима и професорима са добрим знањем енглеског у свим областима.
Пријем у средњу школу се одређује искључиво на основу резултата на једном тесту, а само око 70 одсто ученика који заврше основну , иде у средњу школу. Чак и у основној школи, родитељи почињу да улажу новац у математичкo знање или обуку на музичким инструментима ,јер се ствара утисак да деца постижу боље резултате који ће им касније бити од велике користи. Таленат за математику или музику могао би бити довољан да направи разлику. Пресељење у различите квартове да бисте ушли у боље, приватне ,тј. двојезичне школе је уобичајена стратегија, као и ангажовање приватних наставника.Школарине у основним,средњим и уметничким приватним школама ,крећу се од 5000 до 20000 евра.
А оптерећење расте и у средњој школи. Ученици проводе од 7 до 8 сати у школи учећи на енглеском и кинеском језику. Школа се завршава у 17 часова, али се пауза за вечеру скраћује за сат времена „играња“ – или физичке кондиције – са почетком у 18 часова. Након тога, ученици остају у школи на „вечерњим часовима“, који функционишу као учионице или периоди подучавања. Ученици раде домаће задатке и уче, док им наставници помажу. Физика, хемија, биологија и политичке науке су укључене у наставу у основној школи, као и изборни предмети попут калиграфије и информатике.У паузама између часова, о хигијени простора у коме практично проводе свој живот брину углавном ученици,било да је реч о приватном или државном школству. У сваком случају и поред модернизиваног образовног система и боље финансијске конструкције , може се рећи да Кина ипак не одустаје од својих традиционалних вредности.
дописник – Жељко Димић
