Kada bismo pokušali da pronađemo adekvatan odgovor na pitanje gde je kultura u Smederevu danas, svakako da bi prva vrata na koja bismo pokucali bila vrata direktorske kancelarije u Centru za kulturu Smederevo. To smo i uradili. Vrata nam je otvorio gospodin Dragoljub Martić, direktor Centra za kulturu u Smederevu, te nam je u vedroj i opuštenoj atmosferi odgovorio na raznorazna pitanja o kulturi, organizaciji, odnosno „dezorganizaciji“ smederevskih festivala, radu pozorišta…
Koliko je izazovno organizovati 17 festivala?
Centar za kulturu Smederevo je, kao što ste primetili, nosilac organizacije 17 gradskih festivala i manifestacija, kao i suorganizator nekoliko manifestacija čiji su nosioci drugi pravni subjekti.
Organizacija ovolikog broja dešavanja svakako predstavlja veliki izazov u smislu planiranja, organizacije i realizacije planiranih aktivnosti. Kao poseban izazov naveo bih turističko-privrednu manifestaciju „Smederevska jesen“ koja je jedna od najvećih manifestacija u Srbiji i svakako najstarija, koju poseti čak pola miliona ljudi. Tu su i drugi značajni i veliki festivali, poput „Dunav film fest“, „Nušićevi dani“, „Teatar u tvrđavi“, „Tvrđava muzike“ i drugi. Svi oni zahtevaju dobru organizaciju, vođenje računa o svakom detalju bez grešaka, jer drugačije ne bi moglo da funkcioniše.
Šta je najvažnije uraditi da bi organizacija jednog festivala bila uspešna?
Potrebno je blagovremeno otklanjati probleme koji niču u svakom trenutku dok traje manifestacija. Organizacija svakog događaja podrazumeva potpunu isplaniranost, međutim, uvek iskrsne nešto neplanirano, veliki broj situacija koje ne zavise od nas već od eksternih činilaca. Rešenje je da se takvi problemi otklone u najkraćem roku, a da to publika ne primeti. Manifestacija treba da teče, ili bar da izgleda kao da teče nekim svojim tokom, regularno.
Na primer, veliki problem kod organizacije događaja na otvorenom je kiša. Niko ne može da je predvidi potpuno precizno. Naša reakcija, u slučaju kiše je, ili promena termina, ili preseljenje programa u salu Cetra za kulturu, kako bi se program uopšte održao.
Evo samo jednog primera, a takvih je bilo na desetine do sada. Pre nekoliko godina, kada je grupa Van Gogh svirala na gradskom trgu, u okviru manifestacije Smedereska jesen, mediji su najavili da će taj dan biti kiše… Frontmen grupe Đule mi je tada predložio, dan pred događaj, da odložimo koncert za sledeću godinu. Rekao sam mu da to ne dolazi u obzir zato što imam informaciju od radarskih službi da će kiša prestati baš u vreme početka koncerta. Koncert je trebalo da počne u 21:00. Tada sam mu rekao da „nećemo da otkažemo koncert, u devet i pet će prestati kiša, a nakon prvog zvuka gitare koji se bude prolomio trgom videćeš da će trg da se napuni“. Tačno je tako i bilo.
Gde je kultura u Smederevu danas?
U Centru za kulturu građani mogu u velikoj meri da zadovolje svoje kulturne potrebe bez obzira koji žanr je u pitanju. Trudimo se da imamo kulturnu ponudu za sve ukuse, ali i da ne idemo u sferu banalizma, kiča i šunda.
Naš naučno-obrazovni programa jedan je od najboljih u Srbiji. Imamo izuzetnog saradnika koji radi predano i stručno, i poziva najeminentnije stručnjake iz različitih oblasti.
Već duže vreme skoro sve programe koji se kod nas održavaju snimamo i objavljujemo na zvaničnom YouTube kanalu Centra za kulturu, tako da svako može da ih pogleda.
Kada govorimo o kulturnom nivou sugrađana, mogu da vam kažem da je po mišljenju mnogih umetnika koji su gostovali kod nas, naša publika veoma edukovana, pogotovu kada je pozorišna umetnost u pitanju. To je pre svega zbog velikog broja festivala, manifestacija i redovnih programa koje naša publika prati.
Također, u odgovoru na Vaše pitanje moramo da uzmemo u obzir da uvek postoji i uticaj drugih medija, koji nisu baš na razvojnom putu na kojem bismo mi želeli da budu.
Svi smo u nekoj meri postali žrtve elektronskih medija, i čini mi se da su ljudi zatrpani ogromnim brojem informacija, dok je sposobnost selektovanja tih istih informacija pala na najniži mogući nivo. To je jedna velika borba, u kojoj mi imamo efekat samo na lokalu.
Da li „instant kultura“ utiče na rad biblioteke?
Biblioteka se „bori“ koliko god može, ali očigledno je da postoji opadanje broja čitalaca. Uzmite samo u obzir koliko se manje čitaju knjige jer ljudi pribegavaju instant informacijama, koje su brze, kuse, i zbog kojih ne mogu da prošire svoje vidike, znanja, niti da formiraju bogatiji rečnik.
Taman posla da sam protiv digitalizacije, ali sam svakako za digitalizaciju koja je u funkciji čoveka, a ne obrnuto.
Da li postoje naznake da će Smederevo dobiti profesionalno pozorište?
Kada je reč o formiranju profesionalnog pozorišta, postoje argumenti za i protiv, i o tome smo razgovarali sa eminentnim stručnjacima, koji nisu baš 100 procentno za tu ideju. Znate, jedno pozorište košta, to je čitav tim, prostor, troškovi, zbog kojih bismo izgubili neke festivale. Uostalom, to je pitanje za gradsku vlast koja bi sve to u krajnjem slučaju morala da finansira. Svakako da bih lično voleo da naš grad formira profesionalno pozorište ukoliko za to postoje finansijski preduslovi.
Trenutno u okviru Centra za kulturu rade dva pozorišta. To su pozorište „Patos“, koje jeste na neki način profesionalno pozorište, jer rade po pravilima poslovanja koja su karakteristična za profesionalnu delatnost. A tu je i pozorište „Kreativni haos“. Smatram da je dobro to što rade.
Kakvu kulturnu godinu možemo da očekujemo?
Ove godine su 40. jubilarni „Nušićevi dani“, festival koji je zaštitni znak grada, kao što je i sam Branislav Nušić. Uveliko radimo na pripremi festivala, probraćemo ono što je najbolje na „pozorišnom tržištu“.
Interesantan podatak da je ove godine, što se Nušićevih predstava tiče, vrlo oskudna ponuda, skoro nikakva, jer profesionalna pozorišta u Srbiji na repertoaru nemaju ni jednu predstavu koja je rađena po Nušićevim delima. Na svu sreću u predfestivalskom delu programa imaćemo sve Nušićeve predstave koje će izvesti amaterska pozorišta koja svojom programskom politikom još uvek neguju uspomenu na našeg najboljeg komediografa. Moto festivala je „Na Nušićevom tragu“, što podrazumeva da sledimo liniju Nušićevog stvaralaštva, a Nušić nije pisao samo komedije, već i drame i tragedije, tako da ćemo festivalskim repertoarom pokušati da predstavimo sveobuhvatno Nušićevo stvaralaštvo, stilove i pravce kojima se bavio.
Aktivno se bavite muzikom, grupa OPS u kojoj svirate poprilično je aktivna poslednjih godina. Kakvo je „stanje“ na tom polju?
Grupa OPS je „vaskrsla“ u prethodne dve godine. Ponovo smo se okupili, snimili smo album, a prošle godine smo otvorili 55. Zaječarsku gitarijadu, letnju scenu Beogradskog dramskog pozorišta… Sada spremamo mini-turneju…
Osim muzike koju stvarate, šta biste preporučili našim čitaocima da poslušaju?
Kada imam vremena uglavnom slušam ambijentalnu, instrumentalnu muziku, ali volim da poslušam i dobar rock’n’roll. Predložio bih čitaocima da se prisete „Voodo Child-a“ Jimi Hendrix-a, svakako da poslušaju muziku Led Zeppelin-a, Deep Purple…
Intervju vodio Tomislav Jelesijević, novinar-saradnik portala „Smederevo Uživo“
